Na 92. Vukovom saboru, jednoj od najstarijih kulturnih manifestacija u Srbiji posvećenih jeziku i delu Vuka Karadžića, ministar kulture Nikola Selaković uputio je snažnu poruku o značaju očuvanja ćirilice. „Ako ćirilicu ne zaštitimo mi, to neće učiniti niko drugi“, istakao je Selaković, naglasivši da je pismo stub kulturnog i nacionalnog identiteta i da njegovo očuvanje mora biti strateški prioritet države.
U svom obraćanju, ministar je najavio paket novih mera koje će se sprovoditi u narednom periodu:
-
posebni podsticaji za ćiriličke izdavače,
-
povoljnija poreska politika na državnom nivou,
-
smanjenje lokalnih taksi za upotrebu ćirilice,
-
povlašćen položaj ćirilice u medijima sa nacionalnom frekvencijom, budući da je nacionalna frekvencija javno dobro.
„Borićemo se da nije svejedno kojim pismom pišemo, i da znamo da ako ćirilicu ne zaštitimo mi – niko drugi to neće učiniti“, poručio je ministar, dodajući da će država aktivno podržati sve projekte i inicijative koji afirmišu srpsko pismo.
Podsetio je da je već sprovedeno nekoliko važnih koraka – otkup knjiga isključivo na ćirilici za potrebe javnih biblioteka, razvoj ćiriličkih fontova, kao i nabavka dvoazbučnih tastatura za javnu upravu i korisnike budžetskih sredstava.
Posebno je naglasio i osnivanje Muzeja ćirilice u Bajinoj Bašti, otvorenog na Dan slovenske pismenosti i kulture, 24. maja 2025. godine. „To je hram našeg pisma, koji ne čuva ćirilicu samo kao istorijsku starinu, već je neguje kao našu današnjicu i promoviše kao našu budućnost“, rekao je Selaković.
Ministar je podsetio da je donet i Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom prostoru i upotrebi ćirilice, ali da zakoni sami po sebi nisu dovoljni. „Najvažnije je da ćirilica živi u nama, a naročito u našoj deci. Slovo i pismo su snaga – ono što je utvrdio Sveti Sava i što je obdelavao Vuk Karadžić. To mora da nam bude jedini putokaz“, naglasio je.
Citirajući Njegoša – „U vremenu i burnom žilištu“ – Selaković je istakao da i danas, kao i vekovima ranije, jezik i pismo predstavljaju temelj opstanka naroda. „Kada pomislimo da je svejedno kojim pismom pišemo, setimo se da smo mi tada više njihovi nego što su oni naši. Od toga da li ćemo razumeti značaj ćirilice, zavisi mnogo toga u našoj kulturi – a možda i sve“, zaključio je ministar.
Ovogodišnji Vukov sabor, posvećen očuvanju jezika, pisma i kulturnog identiteta, okupio je veliki broj posetilaca, kulturnih stvaralaca i institucija. Poruka sa otvaranja jasno ukazuje da je ćirilica neodvojivi deo nacionalnog bića, ali i univerzalna kulturna vrednost koju Srbija želi da neguje i predstavi svetu.
