Svaka druga žena u Srbiji danas trpi neki vid nasilja, a u prethodnih 10 godina više od 400 dece ostalo je bez majke i 319 žena izgubilo je život samo zato što su žene, izjavila je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Povodom nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja – 18. maja, ona je pozvala žene da prijave nasilje i navela da u toj svakodnevnoj borbi nisu same, dodajući da je jedan od prioriteta Vlade Srbije borba protiv nasilja nad ženama, ali i da nema tog zakona, institucije i vlade na svetu koja se može izboriti sa tim problemom ukoliko se svi ne uključe u tu borbu.
Ona je poručila svim muškarcima da nisu jaki i veliki ukoliko tuku žene, već ako prijave nasilje i bore se protiv njega, bez obzira na to ko je nasilnik, te da niko ne sme da posmatra nasilje nad ženama kao neku privatnu stvar, kao „nešto što se dešava negde tamo daleko“.
Mreža “Žene protiv nasilja” i Autonomni ženski centar su pozvale nadležne institucije da pravovremeno reaguju i spreče nasilje prema ženama i femicid.
U saopštenju navode da je prema njihovoj evidenciji, u Srbiji od početka 2020. u porodično-partnerskom nasilju ubijeno šest žena, a da podaci za poslednje dve decenije govore o više od 300 ubijenih žena.
Ove organizacije pozivaju državu da uspostavi i vodi evidenciju o slučajevima nasilja u porodici, uključujući i evidenciju o femicidu, njegovim uzrocima i posledicama, kao i da u sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama uspostave punu saradnju sa ženskim specijalizovanim servisima.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama i apelovao da se unaprede i razvijaju mehanizmi pružanja pomoći žrtvama.
„U situacijama krize sa najviše izazova susreću se žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju“, navodi se u saopštenju Zaštitnika građana i dodaje da posledice pandemije – strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.
Zaštitnik građana smatra da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana.
Pašalić dodaje da je neophodno uskladiti Krivični zakonik s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene žrtve nasilja, a datum je odabran u znak sećanja na 16, 17. i 18. maj 2015. godine, kada je čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je da je Srbija u prethodnim godinama jasno pokazala da neće biti ni slepa ni gluva na nasilje nad ženama, ali i da predstoji još mnogo posla sve dok u Srbiji i jedna žena izgubi život u porodičnom nasilju.
ZA TRI GODINE VIŠE OD 140.000 PRIJAVA ZA NASILJE U PORODICI
Tokom 35 meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od 1. juna 2017. godine, nadležni organi su razmotrili 141.529 slučajeva nasilja u porodici, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo pravde Srbije povodom 18. maja.
U saopštenju navodi da su od 1. juna 2017. godine, kada je počela primena tog zakona, do aprila 2020. godine, nadležna tužilaštva predložila 50.990 hitnih mera (iseljenje iz stana i zabrana prilaska i komunikacije), a sudovi usvojili 50.127 tih mera.
U istom periodu održano je blizu 8.000 sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju i izrađeno je 42.246 individualnih planova zaštite žrtava.
Pored donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u skladu sa Istanbulskom konvencijom i u cilju unapređenja krivično-pravne zaštite žena, Srbija je 1. juna 2017. godine uvela četiri nova krivična dela – proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje polonog organa i prinudno zaključenje braka.
Do sada je za krivično delo proganjanje podneto 207 optužnih akata, a osuđeno 112 osoba, dok je za polno uznemiravanje podneto 109 optužnih akata, a osuđene 72 osobe, preneli su beogradski mediji. Statistika pokazuje da su žene u najvećem broju žrtve porodičnog nasilja (92 odsto slučajeva), navodi Ministarstvo pravde.
