Epidemija korona virusa donela je sa sobom tešku ekonomsku krizu i brojne problem kompanijama, srednjim i malim preduzećima, preduzetnicima i zaposlenima. Vlada Srbije usvojila je mere za pomoć preduzećima da prebrode teške momente kroz koje prolazimo. A nekako je, u celom haosu oko i zdravstvenog i ekonomskog preživljavanja, gotovo zaboravljeno na jednu celu privrednu granu u Srbiji – pčelarstvo. Kojoj ako se nešto hitno ne preduzme, kako tvrde sagovornici portala Sowa-media, preti uništenje.
Naime, Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) više puta je od nadležnih institucija tražio da spasu domaće pčelarstvo ukidanjem zabrane koja u vreme vanrednog stanja onemogućava starijim pčelarima da posećuju svoje pčelinjake. Peticiju da se stariji pčelari izuzmu od zabrane kretanja svojim potpisom podržalo je, navode iz ove organizacija, 8.000 pčelara Srbije.
Uprkos razgovorima sa nadležnima, kako tvrde iz SPOS-a, na snazi je i dalje ograničenje kretanja za pčelare starije od 65 godina u mestima preko 5.000 stanovnika i starijima od 70 godina u mestima ispod 5.000 stanovnika.
Ova organizacija ističe da je ovakvom zabranom 2.818 pčelara, koji gaje više od 164.000 pčelinjih zajednica, sprečeno da posećuje pčelinjake zbog čega će nastati nesaglediva šteta za pčele u Srbiji. Ti pčelinjaci, kako upozoravaju, će postati predmet krađa, neki će stradati u požarima, a postoji i veliki rizik širenja bolesti među pčelinjacima koji se ne obilaze redovno.
Nemogućnost održavanja i selidbe pčela će ugroziti i proizvodnju hrane jer će oprašivanje biti ugroženo što bi moglo doneti za četvrtinu manju proizvodnju hrane, a pčelari će u potpunosti izgubiti prihode jer im april glavni mesec za ispašu pčela.
Neophodno je omogućiti starijim pčelarima da obilaze svoje košnice, jer kod nas se već kasni sa “izimljavanjem” košnica, a ako se to ne završi na vreme nastaće veliki problem, upozoravaju sagovornici “Sowa-media” koji su želeli da budu anonimni.
Pitanje je šta će ove godine biti sa medom, pre svega zbog klimatskih uslova, jer pčelarstvo je agrokultura i ne zavisi samo od životinje već i od klimatskih uslova. Problem je što je kod nas kasno počelo proleće i pčele nemaju hranu te ih je neophodno prehraniti. A kako će da se prehrane ako pčelari ne mogu da dođu do košnica, kaže za naš portal jedan od otkupljivača meda iz Vojvodine.
Mnogi ne posmatraju pčele kao ostale životinje. Zamislite da ne hranite kravu ili ovcu na vreme, kakav bi rezultat bio. Tako je isto i sa pčelama, navodi sagovornik portal.
Takođe, pčele se sele uglavnom noću pa ni taj posao ne može da se odradi jer je starijim pčelarima tada zabranjeno kretanje. A pčele moraju da se sele jer pčelari idu za pašom, moraju da nađu gde je paša dobra. Bagremova paša, od koje se pravi bagremov med po kojem je Srbija poznata, traje samo deset dana i ako je pčelari propuste, dnevni gubici mogu da budu i po tonu meda, što je u novcu oko 3.600 evra, kaže naš sagovornik.
Ako se ne “izimljuju” pčelinja društva slabe zbog loše prehrane i postaju podložna bolestima, javlja se tzv. grabež kada jake pčele napadaju one slabije. Zato je neophodno da pčelari doću do svojih košnica i da ih prepakuju kako bi ujednačili ta društva.
Što se duže bude čekalo, smatra naš sagovornik, situacija će biti sve gora. Pčelarska sezona traje četiri meseca – april, maj, jun i jul. Imamo malo vremena da sprečimo velike problem koji mogu nastati ako se sve ne završi na vreme. Hitno je potrebno naći rešenje ili na neki način ekonomski motivisati mlađe pčelare da pomognu svojim starijim kolegama, upozorava naš sagovornik.
U sklopu mera pomoći pčelarima da prebrode nastalu krizu, Uprava za agrarna plaćanja je pozvala sve zainteresovane da podnesu zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela, koji iznose 800 dinara po košnici pčela. Pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela može se ostvariti za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela.
Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela može se podneti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd. Pčelari će i ove godine za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem. Pristup portalu za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.
Autor: Biljana Živančević
