U Izraelu, kao i u mnogim drugim zemljama, i danas traje borba za ravnopravnost polova. Po godišnjem izveštaju, status žena je u padu u poređenju sa 2019. i ranijim godinama. Tvrdnju da na mnogim javnim pozicijama postoji „stakleni plafon“, nivo koji žena neće moći da pređe jer je žena, odnosno da će žena izgubiti poziciju od muškarca iako ima iste kvalifikacije, potvrđuju i statistički podaci.
Žene u Izraelu zarađuju u proseku 32 odsto manje od muškaraca, ulažu 58 odsto više vremena u vođenju domaćinstva i dece, nisu zastupljene u Knesetu, ekonomiji i akademskoj zajednici, objavio je VICO u godišnjaku merenja situacije i statusa žena u raznim oblastima.
„New World Wealth research group“ je 2017. godine pozicionirao Izrael na zavidnom 8. mestu najbezbednijih zemalja za žene, dok se po listu „Insider“ za 2020. godinu Izrael nije našao na listi među prvih 19. Tvrdnju da na mnogim javnim pozicijama postoji „stakleni plafon“, nivo koji žena neće moći da pređe jer je žena, odnosno da će žena koja po svim parametrima pokazuje da zaslužuje poziciju, istu izgubiti naspram muškog kandidata, pokazuju i statistički podaci.
Radnu snagu Izraela u čak 48,4 odsto slučajeva predstavljaju žene ali i dalje zarađuju u proseku 32 odsto manje nego muškarci u javnom sektoru, a u privatnom 29 odsto manje. Prosečna plata privatnice u Izraelu iznosi oko 2.000 evra dok prosek privatnika dostiže 3.220 evra.
Iste razlike se mogu videti u javnom sektoru, pa tako žene u zdravstvenom sistemu zarađuju 27 odsto manje, u sektoru odbrane 24 odsto, sedam odsto manje u prosveti i 17 odsto manje u izraelskoj vladi. U porodicama gde su oba roditelja zaposlena, sa decom mlađom od 18 godina, žene posvećuju u proseku 43,3 sata kućnim poslovima i porodičnim obavezama dok muškarci posvećuju tek 27,4 sata.
U mnogim oblastima se tvrdi da je položaj žena u Izraelu loš u poređenju sa muškarcima. Između ostalog, po pitanjima zapošljavanja kao što su uskraćivanje služenja žena na određenim pozicijama IDF-a, razlike u platama između žena i muškaraca, diskriminacija u zapošljavanju i postojanje navodnog „staklenog plafona“ koji sprečava žene da napreduju na više pozicije. Uništavanje bilborda i reklama sa slikama žena na osnovu toga što krše granice skromnosti i isključenje žena na verskim osnovama, uključujući verbalno i fizičko nasilje.
Dok to ranije nije bio slučaj, poslednjih godina uz mnoge napore i razgovore u vojsci, na primer, se ne pronalaze relevantni razlozi zašto žene ne bi mogle da budu zastupljenije na višim ili bilo kojim drugim pozicijama ukoliko postoji želja i potražnja te se devojke mogu pronaći sve više i u borbenim jedinicama.
Od 33 odsto žena u vojsci, osam odsto su u borbenim jedinicama, samo jedna je sa činom general majora. Da je razgovor na temu boljeg položaja žena i borba za poziciju nešto od čega ne treba odustati dokazuje da je nedavno imenovana prva žena za komadnata eskadrile. Mešana jedinica „Jordanski lavovi“ koja u svojim redovima rame uz rame obučava 60 odsto žena i 40 odsto muškaraca i ovogodišnja prva klasa „Crvenih devojaka“ koje će sve vreme vojnog roka biti obučavane u jedinicama koje imaju zadatak da imitiraju neprijatelja.
„Crvene devojke“ će učiti sve tehnike kojima se služe Hamas i Hezbolah i na vežbama biti neprijatelj IDF-u. „Obratili smo pažnju i na fiziološke razlike i shodno njima odredili nivo težine zadatka“, rekao je tim povodom komdant kopnenih snaga. Devojke se danas rame uz rame sa momcima bore i u pešadijskim, tenkovskim i drugim jedinicama.
Međutim da stvar nije savršena ni prosta i da zahteva širok spektar sagledavanja stvari dokazuju i razlike u ideologijama, kulturama odrastanja, vaspitanja i raznih drugih parametara, te danas dok se jedni bore za jednakost drugi ih od toga odgovaraju pa se tako na raznim mestima mogu sresti aktivisti drugačijih verovanja.
Iako u manjem padu za ovu godinu, Izrael svakako može da se pohvali uspešnim ženama u raznim oblastima. Dekan univerziteta, predsednica vrhovnog suda, direktorka „Leumi banke“, nadzornica banaka, vlasnica i direktorka „Štraus grupe“, direktorka „Diskont banke“, načelnica političke partije „Desno“, direktorka banke „Habenleumi“, gradonačelnica Bet Šemeš, načelnica biznis grupe „Azrieli“, direktorka satelitske teleizije, direktorka socijalnog osiguranja, direktorka bolnice i još mnoge.
Ono što vam je ipak zakonom zagarantovano u Izraelu jeste da niko ne sme da vas odbije za posao jer ste ovog ili onog pola pa se tako sve više u oglasima za posao može pronaći dodatak poput „Traži se šofer/ka“ jer zašto bi vam neko drugi usmeravao mogućnosti. Društvo da bi važilo za napredno treba da se postavi jednako prema svima jer kao što su najuspešniji svetski kuvari baš muškarci i time dokazali da kuvanje nije isključivo ženska stvar, tako može da se ispostavi da žena može da bude uspešna premijerka kao što je to bila u Izraelu Golda Meir (rođena Mavović) koja je na toj funkciji bila od 1969. do 1974. godine.
Izrael je za ovu godinu daleko ispod savršene Danske, koja je prva na svetu po jednakosti ali je svakako među vodećim zemljama i sve više otvara prostora za slobodu ličnosti. Iako nema Ustav, deklaracijom o nezavisnosti Izrael se obavezao na slobodu, te po zakonu niko ne sme da vas odbije na osnovu rase, pola, religijskih uverenja i slično te vam samim tim daje pravo da se borite za svoju stvar.
Do potpune jednakosti i razumevanja još je dalek put jer se ljudi u Izraelu kreću/žive sa ljudima sličnih interesovanja te statistika može dobiti potpuni obrt na ovu ili onu stranu ukoliko se obradi sektorski tipa sekularni, religiozni i slično. Jer prava lepota države Izrael je veoma širok spektar mogućnosti i borba za iste.
Autor: Sandra Janićijević
