Home > LJUDSKA PRAVA > BORIS MILIĆEVIĆ Pre svega sam Srbin, pa gej i patriota

BORIS MILIĆEVIĆ Pre svega sam Srbin, pa gej i patriota

Foto: Privatna arhiva

Pre svega sam Srbin, pa gej, pa tek onda političar. Kad američki gejevi mogu da budu ponosni što je njihov kandidat na preliminarnim izborima u Demokratskoj stranci za predsednika SAD, osim što je gej i što je oženjen, još i patriota jer je bio u vojsci negde na Srednjem Istoku, mogu i ja da ističem da sam Srbin, gej i patriota”, predstavio se funkcioner SPS i dugogodišnji LGBTI aktivista Boris Milićević u razgovoru za portal “Sowa-media”.

“Gej pokret u svetu mnogo voli da bude internacionalan ali samo kada se to odnosi na druge. Nas teraju da budemo internacionalisti, a oni ističu svoju nacionalnu pripadnost. A sve u gej pokretu diktira `beli čovek iz Amerike’. Mislim da je sasvim normalno da čovek bude i Srbin, i gej ili lezbejka, i patriota”, odgovara on na pitanje da li je u Srbiji spojivo biti i Srbin i gej.

Svoju nacionalnost osvestio je, kako kaže, pre skoro 15 godina u susretu sa jednim holandskim diplomatom. “Dotle sam bio levičar i internacionalista. A onda je u Srbiju došao taj diplomata, bio je gej i crnac, i prilikom našeg susreta pitao me kako se ti osećaš – jesi Srbin, šta si? Na moj odgovor da nacija nije bitna, da smo svi mi ljudi, rekao mi je da grešim”.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

“Živiš u kapitalističkom sistemu i ako nisu spreman da dižeš proletersku revoluciju, moraš da funkcionišeš u kapitalizmu gde je nacija vrlo bitna. Rekao mi je: pogledaj mene – crn sam, homoseksualac, nisam ni rođen u Holandiji već u prekomorskim teritorijama, ali sebe smatram Holanđaninom”, prepričava Milićević početke učvršćivanja svog nacionalnog identiteta.

Posle tog razgovora shvatio je da kod njega, kako kaže, nešto nije iskreno jer nije spreman za nasilne revolucije. “Sebe vidim kao Srbina, služio sam Vojsku Jugoslavije, plaćam porez, završio sam fakultet u Srbiji, dakle preuzimam ogromnu većinu stavki srpskog identiteta”.

Mnogi mi to zameraju, posebno u gej pokretu jer je taj pokret navodno internacionalistički, tu je čak sličan i levičarskom pokretu”, dodaje Milićević, koji je i jedan od organizatora “Ponosa Srbije”.

Za ulazak u politiku se odlučio pre deset godina nakon što je shvatio da je posle više od decenije gej aktivizma dostigao svoj maksimum i jer je “počeo da se oseća loše u celoj toj ljudsko-pravaškoj aktivističkoj zajednici gde je bilo previše sukoba, podmetačina i miniranja koja su svojstvena političkom sektoru”.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

“Onda sam odlučio da ako ću već da se bavim politikom onda idem tamo gde se ljudi stvarno bave politikom. Naš NGO sektor ne želi da preuzima odgovornost, oni vole da kreiraju, da postavljaju politike i da kadriraju ali ne vole da preuzimaju odgovornost jer to podrazumeva da ti uđeš u politiku, da se kandiduješ na nekom nivou, da osvojiš neke glasove i onda sprovodiš politiku koju kandiduješ”, navodi Milićević.

Za članstvo u SPS-u se odlučio jer je primetio da se ta stranka, kako kaže, pomera u pravcu modernizacije koji je bitan za srpsko društvo i za LGBT zajednicu. “Shvatio sam tada da će SPS biti tas na vagi i da će odlučivati u kom će pravcu Srbija konačno da krene. SPS je te 2010. godine jedini imao snagu i mogućnost da neke politike sprovodi, što se kasnije i potvrdilo”.

“Ne bih da sebi pripisujem neke zasluge ali moj ulazak u SPS je otvorio mnoge stvari, pa čak i neka politička imenovanja, zato što su drugi videli da narod neće da odustane od neke političke ideje zato što u njenom sprovođenju učestvuju LGBT osobe”, navodi Milićević, koji je kandidat SPS za poslanika u Skupštini Srbije.

Naglašava da će mu ukoliko uđe u parlament fokus biti na ljudskim pravima, i to pre svega na pravima žena. “LGBT prava su i rodno pitanje jer često čujemo prezrive trvdnje `vidi kakav je kao neka žena` ili `pogledaj onu muškaraču`”, navodi Milićević i dodaje da “s druge strane, imamo situaciju da deo je društva koji je većina, a to su žene, diskriminisan i doživljava ogromno nasilje”.

“Imamo desetine ubijenih žena tokom godine, imaju ogromne probleme u zapošljavanju, teže se zapošljavaju, ako su zaposlene imaju manje plate na istim mestima, dobijaju otkaze zbog trudnoće a s druge strane se očekuje da rađaju…Još ću se baviti i LGBT zajednicom, ali i pravima Roma, kao i zelenim politikama. Interesuju me politike koje se tiču običnog čoveka”, kaže kandidat SPS za poslanika.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Milićević još smatra da bojkot izbora nije dobra politička opcija za LGBT zajednicu. “Pored osoba sa hendikepom, mi smo jedina zajednica koja nije u potpunosti uključena u politički proces. Nađena su rešenja za nacionalne manjine, žene, ali u politici egzistira tek nekoliko ličnosti koje ne kriju svoju seksualnost od šire javnosti”.

“Imali smo mi i na čelu parlamentarnih stranaka ljude iz naše zajednice, ali su oni to krili. Ta neiskrenost tih osoba, osim što je pokazala njihovu preveliku ambiciju, koštala ih je i LGBT glasova, pored ostalih, te ne čudi što su te opcije doživele propast”, kaže on i veruje da bi se rešavanje problema LGBT zajednice ubrzalo kada bi se “1.000 LGBT osoba aktiviralo u pet najjačih stranaka širom Srbije”.

Zato mislim da bi za LGBT zajednicu bilo vrlo loše da poslušaju poziv za bojkot izbora koji dolazi od strane onih koji ne pominju LGBT pitanje ili su izrazito homofobični, a samo takvi su u bojkotaškoj opoziciji”, kaže on.

Milićević smatra i da su nasilje i diskriminacija prema LGBT osobama danas “mnogo manji od onoga kako to mnogi pokušavaju da predstave” i dodaje da zna za “desetine hiljada LGBT ljudi koji žive u zajednicama sa partnerom/partnerkom, da njihovi roditelji, prijatelji i kolege znaju i da ne gube posao i ne doživljavaju nasilje zbog svoje seksualne orijentacije”.

“LGBT osobe se nedovoljno bore za sebe. Naravno da je strah ogroman ali mislim da ne bi trebalo da bude toliki. Do sada, u ogromnoj većini kad god su LGBT osobe pokušale da dobiju pomoć – dobili su pomoć i u ogromnoj većini njihovi problemi su rešeni. Mnogo dalje bismo stigli u borbi protiv nasilja i diskriminacije kada bismo mi kao LGBT zajednica zauzimali aktivniji stav”, tvrdi on.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Posle deset godina bavljenja politikom ima utisak da je mnogo veće raspoloženje da se reše problemi LGBT zajednice nego što se njenim pripadnicima čini. “Svuda u svetu država rešava problem ali nakon što dovoljno ljudi, dovoljno dugo i dovoljno snažno zahteva da im se nešto reši”.

Funkcioner SPS navodi i da je na smanjenje predrasuda i diskriminacije uticalo postavljenje predstavnika LGBT zajednice na čelo Vlade Srbije. “Imamo premijerku lezbejku, to imenovanje je omogućilo da nacija svako veče u Dnevniku gleda premijerku lezbejku i vidi da nije nastupio smak sveta i da se ne rađa ništa manje Srba nego pre toga, već da je život nastavio dalje”, kaže Milićević.

To je, prema njegovim rečima, u značajnoj meri smanjilo stepen homofobije, te da sada imamo tradiciju održavanja Parada ponosa u Beogradu (u junu i u septembru), da su održane parade i u Novom Sadu i u Nišu, da je pojednostavljena procedura po kojoj trans osobe dobijaju dokumenta koja odgovaraju njihovom rodnom identitetu, da država finansira mnogo više manifestacija i akcija i rad LGBT udruženja.

Što pre budemo kao LGBT zajednica shvatili da moramo da koordiniramo rad, da imamo zajednički pravac i da sukobe koje imamo koristimo na kreativan način, brže ćemo ostvariti ono što nam treba”, zaključio je funkcioner SPS i kandidat za poslanika.

Autor: Biljana Živančević

Možda vas i ovo interesuje
PRAVDA SPORA ALI DOSTIŽNA Maltretirani supružnici Romi dobili spor protiv MUP-a Srbije
ISTORIJSKI POMAK ZA CRNU GORU Parlament legalizovao istopolne brakove
Foto: Pixabay.com
PARADA PONOSA ODLOŽENA ZBOG PANDEMIJE Nema sistemske zaštite i brige za LGBT osobe
Foto: twitter.com/EU_Commission
SJAJ DUGINIH BOJA Proslava različitosti, isticanje zajedništva

Odgovori