U poslednjih deset godina u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijena 321 žena. Nebrojano puta desilo se da su žene koje su prethodno prijavljivale nasilje – ubijene. Živimo u državi u kojoj se revnosno neguje ženomrzačka kultura, u kojoj se ženama žrtvama silovanja ne veruje, nasilje se obesmišljava, a kult patrijarhalnog mužjaka gazde verno zaliva svakog časa. Međutim ono što se izdešavalo u prethodnih nekoliko dana, čini mi se, ima posebno jake i opasne posledice. Kao jedno od osnovnog i najvažnijeg oružja za život u pravednijoj i slobodnijoj zemlji uvek se navodi edukacija i osnaživanje mladih, koje je događajem koji sledi posebno narušeno i poljuljano.
Sa Bogdanom Ilićem (poznatijim pod glupavim nadimkom koji zbog njegove banalnosti ne mogu ni da napišem) imam odavno problem. Sa sadržajem koji proizvodi i načinom na koji se obraća svojoj publici koja je u ovom slučaju posebno važna. Drugarica mi je pre nekoliko meseci poslala skrinšot njegovog storija u kom on ismeva devojku koja mu je poslala poruku da je možda trudna sa njim. Nisam zalazila dublje u opus ovog čoveka sve do pre nekoliko dana kada ga je šesnaestogodišnja devojčica optužila za napastvovanje, to jest da je od nje tražio ekspicitne fotografije. Ljudi će uvek govoriti gluposti i snimati se, ali kada je u pitanju uticajno lice čija je publika mahom maloletna, tu mora da postoji jedna ogromna i presudna stvar, a to je – odgovornost. Odgovornost prema sadržaju koji kreiraš i odgovornost u ponašanju.
U videu koji je snimio kako bi opravdao svoje postupke Ilić se još više zakopava, ali i daje šlagvort šovinističkoj zajednici na internetu da se naslađuje onim u čemu najviše uživa – da okrivi žrtvu. U samom videu on opravdava sebe navodeći da nije mogao da zna da su devojke koje poziva u stan-kola-gdegod stigne maloletne, da on nije kriv što mu se „nude“ i „bacaju oko vrata“. Kao i u svom sadržaju, on i u životu koji vodi jasno dokazuje da odgovornost nema nikakvo značenje. Najbolje što je umeo jeste da devojku koja je obelodanila skrinšotove kako bi upozorila na njegovo ponašanje nazove narkomankom.
Kako je mogao da zna da su maloletne i da li treba da im proveri ličnu kartu? Jednostavno mora da zna, i da, ako je potrebno MORA da im proveri ličnu kartu.
Ubrzo po internetu su krenule da pljušte slike devojčica koje imaju šesnaest godina, ali ko bi rekao „jer vidi kako izgledaju“ u odbranu poznatog jutjubera. Vode se rasprave o tome da ukoliko su i same seksualno aktivne, ovo nije uznemiravanje i napastvovanje. Ali, da – jeste. Seksualni odnos i navođenje na isti nije u redu kada neko ima šesnaest godina i ovaj jutjuber jeste seksualni predator jednako kao što je to neko od pedeset godina. Jer je on odrasla i formirana osoba i mora imati odgovornost. On je pre svega poznati muškarac koji ima moć.
Devojčice nisu krive kada nose kratke suknje, devojčice nisu krive kada šalju „tajne signale“ ili se „nude“, devojčice nisu krive kada izgledaju kao da imaju 25, a devojčice naročito nisu krive kada je u pitanju poznata ličnost koja im se možda sviđa, jer one su DEVOJČICE, one su još uvek deca.
Neoformljeni mladi ljudi koji još uvek nisu u stanju da vladaju svojim odlukama i stavovima. Na starijem muškarcu je sva odgovornost ovog sveta i tu je Ilić zakazao i ono što je uradio, i što će verovatno nastaviti da radi zbog potpunog odsustva svesti o problemu. I dok u njemu ne tinja ni zrnce odgovornosti prema maloletnim devojčicima, a ni prema celokupnoj publici kojoj se potpuno neprimereno obraća, odgovornost je i na nama.
Odgovornost da ne delimo ovakve sadržaje, da ih ukoliko imamo moć sprečimo, da ne kupujemo majice sa njegovim likom i ne podržavamo silovateljsku retoriku i mizogino ponašanje. Budimo odgovorni.
Autor: Iva Pađanin
