Srbija je pre skoro godinu dana dobila prvo, i za sada jedino, mesto gde pripadnici LGBT zajednice kojima je to potrebno mogu da dobiju sve neophodne savete i pomoć. I to urgentno, kroz „parnjačke“ razgovore i podršku a zatim i kroz zajednički nastupa prema institucijama koje su tu da pruže adekvatnu zaštitu. O značaju, vrstama pomoć koje pruža i problemima zbog kojih se ljudi obraćaju ovom centru za portal Sowa-media govorila je predstavnica LGBT udruženja „Egal“ Anđela Čeh.
- Koliko ljudi je do sada zatražilo usluge Drop-in centra u Beograd? Šta su najčešći problemi zbog kojih se obraćaju za pomoć?
Važno je da razumemo da Drop-in centar nije samo fizički prostor, to je skup različitih usluga koje se pružaju LGBTI zajednici i to ne samo u jednom prostoru, već se pružaju i telefonski, putem komunikacije preko interneta, imejlom, na terenu… U periodu od dve godine, Egalovom timu za hitnu podršku se javilo preko 150 osoba, a pruženo je skoro 2000 različitih usluga. LGBTI osobe se javljaju zbog različitih stvari – ponekad imaju samo neko pitanje, recimo u vezi sa procesom tranzicije, ili sa nekom budućom situacijom, treba da idu na razgovor za posao pa da li da otkriju svoju seksualnu orijentaciju i/ili rodni identitet, kako to može da utiče i slično. Međutim, većina osoba koja se javlja ima ozbiljnije probleme, nasilje ili pretnje u bliskom okruženju, diskriminatorno postupanje u školi ili na radnom mestu, fizičko nasilje u javnom prostoru. Zatim, tu su strahovi, problemi u odnosu sa roditeljima, braćom i sestrama, briga o mentalnom zdravlju, pitanja u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem, kao i siromaštvo, koje jeste, nažalost, velika i važna tema za LGBTI zajednicu u Srbiji.
- Da li je to jedini takav centar u Srbiji i kome sve mogu da se obrate pripadnici LGBT zajednice ukoliko smatraju da su im ljudska prava ugrožena?
Drop-in centar za LGBTI osobe je jedini takvog tipa u Srbiji. Nevladine organizacije pružaju neke od usluga, ali je Drop-in centar za sada jedino mesto gde neko ko ima potrebu može da, na jednom mestu, dobije sve što mu/joj je potrebno i to tako da se pre svega vodi računa o tome da bude otvoreno za LGBTI osobe i da se uzimaju u obzir svi aspekti koji imaju veze sa LGBTI identitetima. Dodatno, u slučaju ugrožavanja ljudskih prava, svi građani i građanke i svako ko je trenutno na teritoriji Srbije, mogu da se jave pre svega policiji, ako su im direktno ugroženi život i imovina. Ako je neko imao iskustvo nasilja ili pretnji, može da ode i direktno u osnovno javno tužilaštvo i da tu podnese prijavu. Slučajevi diskriminacije mogu da se podnesu i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili Zaštitniku građana. Međutim, kada govorimo o LGBTI zajednici, i dalje se najčešće dešava da se javlja pre svega organizacijama koje se bave zaštitom LGBTI prava, za različite oblike podrške, jer postoji poverenje.
- Kako u potpunosti izgleda procedura prijave u Drop-in centru? Da li mogu da se jave i ljudi koji nisu iz Beograda?
Zajednica se javlja na različite načine: pisanjem poruka na Facebooku, Instagramu, slanjem mejlova na dpc@egal.org.rs ili pozivanjem broja telefona 060-60-10-102. Takođe, često, ili možda najčešće, se javljaju tako što nas poznaju, jer smo svi tu, u zajednici, javni i dostupni, te nas kontaktiraju direktno, ili preko nekoga ko nas poznaje direktno. Kada se ljudi jave, na bilo koji način, mi pokušamo da uputimo da se pošalje imejl, jer je često tako preglednije. Ako to nije moguće, iz bilo kog razloga, malo duže razgovaramo telefonom – pitamo tačno o čemu se radi, gde je problem, pokušamo da ga sagledamo sa više strana. Zašto? Da bismo znali kako na najbolji način i najbrže da pomognemo. Nakon što obavimo ovaj razgovor, telefonski ili online, dogovaramo se, zajedno sa onima kojima treba pomoć, šta je to što bi trebalo da se preduzme. Dogovaramo se o dolasku u Drop-in centar, korišćenju neke od usluga, islasku na teren i slično. Svaki pristup je prilično indivudualan, jer su situacije drugačije i različite stvari su potrebne. Na tome insistiramo, jer su nama upravo važni svaki pojedinac i svaka pojedinka. Da, mogu da se jave i osobe koje se nalaze izvan Beograda, mogu da se jave iz bilo kog grada, mesta u Srbiji. Postupak je uvek isti, trudimo se da saradnjom sa drugim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava koordiniramo, kada za tim postoji potreba, a ako procenimo da je značajno, svakako da izlazimo direktno na teren i susrećemo se sa osobama koje su se javile.
- Koje sve vrste pomoći pruža ovaj centar?
U Drop-in centru može da se dobije, pre svega, urgentna podrška. To znači, u kriznim situacijama, kada je bilo nasilja ili slično, ljudi mogu da se jave, posredujemo u komunikaciji sa policijom i drugim nadležnim organima, da bismo prevenirali diskriminatorno ili neki drugi oblik nepoželjnog postupanja, da bi bilo prijatnije za same osobe koje su imale negativno iskustvo. Važno je da u kriznim situacijama osećamo i znamo da je sa nama neko ko nas razume. I to dovodi do sledećeg najvažnijeg oblika podške, koja se zove „parnjačka“. To podrazumeva da, kada ste u problemu, sa vama razgovara neko ko je verovatno imao slična iskustva. U praksi to znači, da sama zajednica daje podršku zajednici, a u skladu sa određenim znanjima i veštinama za takvu vrstu rada – lezbejka će razgovarati sa lezbejkom, trans žena sa trans ženom i tako redom. Ako je moguće, uzećemo u obzir i da budemo bliski godinama. Mnogo je lakše razgovarati o onome što te tišti, ako znaš da preko puta tebe sedi neko ko te neće ismejati, ko te suštinski razume. Pored toga, u Drop-in centru je moguće dobiti pravnu pomoć i podršku u slučajevima nasilja i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta, kao i psihosocijalnu podršku. Organizju se i vođene grupe podrške, koje funkcionišu po sličnom modelu kao parnjačka podrška – grupa osoba koja deli iste ili slične probleme, kao što su, recimo, mlade LGBTI osobe u procesu spoznavanja svog identiteta i uspostavljanja kvalitetnih odnosa sa primarnom okolinom i prijateljima, kroz vođene zajedničke radionice razmenjuje iskustva i uzajamno pruža podršku.
U trenucima vanredne situacije, kao što je ova, prostorije Drop-in centra su stavljane na raspolaganje nadležnim organima za eventualne potrebe karantina. To nikako ne znači da smo prestali sa svakodnevnim radom, ima puno pripadnika_ca LGBTI zajednice koji su posebno pogođeni ovakvom situacijom, kao što su to osobe slabijeg zdravstvenog stanja, ili oni koji nemaju dovoljno sredstava za život, ili mlade osobe koje nisu „aut“ ili možda nemaju dobre odnose sa primarnom porodicom sa kojom žive, te im je potrebna dodatna podrška da prinudni ostanak u kućama prebrode. Izbegavamo kontakt jedan-na-jedan, uživo, u skladu sa preporukama, ali smo u stalnoj komunikaciji i dostupni.
- Da li centar obezbeđuje neku vrstu „sigurne kuće“ za smeštaj ljudi u slučajevima fizičkog nasilja ili izbacivanja iz kuće? Ako ne, koju vrstu pomoći pruža u ovakvim situacijama?
Ne, Drop-in centar nije sigurna kuća. Za to trenutno ne postoje kapaciteti. Prepoznajemo i razumemo ovu potrebu i trudimo se da nađemo najbolje načine da izađemo u susret. Radimo na prepoznavanju sopstvenih kapaciteta osobe da se izbori sa takvom situacijom i nađe neka, bar prelazna rešenja, pri čemu ima svu našu podršku, kroz pomenute oblike. Pored toga, oslanjamo se na saradnju sa institucijama koje su tu da pruže adekvatnu zaštitu.
