Udruženje „Donorstvo je herojstvo“ obeležilo je Evropski dan donora organa uz apel da Srbija i dalje nema funkcionalan Zakon o presađivanju ljudskih organa, iako je usvojen pre četiri godine. Njegova puna primena, kao i sprovođenje niza važnih odredbi, i dalje izostaju.
Iako je 55% porodica u Srbiji tokom ove godine dalo saglasnost za doniranje organa, u proceduru je uvedeno svega 30 donora, dok je u Hrvatskoj, koja ima znatno manji broj stanovnika, taj broj veći od 100. Tokom 2025. urađeno je 51 transplantacija organa i 33 transplantacije rožnjača, što predstavlja rast u odnosu na petogodišnji prosek, ali i dalje svrstava Srbiju među zemlje sa najmanjim brojem transplantacija u Evropi.
Više od 1.800 pacijenata u Srbiji i dalje čeka svoj „poziv za život“. Udruženje ističe da su pojedine inicijative usvojene – poput obaveze redovnog izveštavanja javnosti o broju urađenih transplantacija i pokretanja Programa promocije dobrovoljnog davalaštva organa – ali da njihova primena tek predstoji.
Pravo na izbor i dostojanstvo pacijenata
Jedan od ključnih zaključaka konferencije jeste da svaki građanin mora imati pravo da sam odluči da li želi da bude donor organa. Taj stav podržali su i predstavnici pravne, etičke, verske i medicinske zajednice.
Zakon trenutno dozvoljava transplantaciju samo između najužih članova porodice, što mnoge pacijente dovodi u teške situacije. Zbog toga je, na primer, Branko Đalamić morao sa svojim prijateljem Sinišom Novakovićem da ode u Tursku kako bi obavili transplantaciju bubrega, jer u Srbiji to nije bilo moguće. Za ovaj humani čin Branko je proglašen za Heroja 2025. godine u okviru konkursa „Oni su heroji“ Delegacije EU u Srbiji.
„Nisam se dvoumio ni trenutka. Samo sam molio Boga da bubreg bude odgovarajući za mog druga. Nadam se da će se zakon uskoro promeniti, jer humanost ne poznaje rodbinske veze“, izjavio je Đalamić.
Deca na dijalizi – skrivena tragedija
U Srbiji se trenutno 40 dece nalazi na hroničnom programu dijalize, što je najviši broj do sada. Iako neka od njih imaju žive donore, transplantacije se često odlažu godinama.
Dvadesetogodišnja Anđela Čiča, koja je na dijalizi provela sedam godina, svedočila je o tom iskustvu:
„Kad si na dijalizi, nema raspusta ni vikenda. Svaki drugi dan si po četiri sata na aparatu. Želim da sva deca koja čekaju bubreg što pre dobiju transplantaciju i normalan život.“
Umetnost kao glas pacijenata
Na konferenciji je izloženo skulpturalno delo „Tihi tokovi“ umetnice i pacijentkinje Jelene Lazarević, izrađeno od materijala za hemodijalizu. Delo simbolizuje spoj borbe, nade i reciklaže – pretvaranje medicinskog otpada u umetničko svedočanstvo života.
„Dijaliza treba da bude privremena mera do transplantacije. U svetu se na bubreg čeka tri do četiri godine, dok kod nas mnogi pacijenti ne dočekaju transplantaciju“, poručila je Lazarević.
Pored njenog rada, tekstilna umetnica Helena Klešić predstaviće skulpturalni kostim „Nada“ u okviru izložbe „Eksperimentom do…“ u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56), od 9. do 22. oktobra 2025. godine.
Simbolična akcija – Drvo zahvalnosti
Povodom Evropskog dana donora organa, udruženje „Donorstvo je herojstvo“ organizuje akciju sadnje „Drveta zahvalnosti“ u parku Ušće, 9. oktobra u 11 časova, kod memorijalne ploče postavljene u znak poštovanja prema donorima i njihovim porodicama.
Cilj akcije je da se na dostojanstven način oda zahvalnost onima koji su svojim delima spasili živote drugih i da se podigne svest o važnosti doniranja organa kao čina solidarnosti, humanosti i nade.
