Ljudsko društvo je, po naučnim podacima, uređeno po sistemu pčelinje zajednice, i to još od mlađeg mezolita i lovačko-sakupljačke privrede. Pčele su glavni uslov opstanka ljudi na planeti, a danas zbog sve većeg tretiranja biljaka pesticidima preti im izumiranje. Gradske pčele, tačnije gajenje ovih insekata u urbanim sredinama, jedan je od uslova za spas pčela ali i čovečanstva.
Priču o razvoju urbanog pčelarstva i projektu “Beeconnected” u nastavku prenosimo sa portala zeleneprice.info.
Pre nešto više od decenije, kada je uočeno ozbiljno izumiranje pčela, u urbanim sredinama počeo je razvoj pčelarstva. Krovovi zgrada, dvorišta i druga mesta u gradovima postala su novi dom za pčele. Sabina Kerić, jedna je od osnivača projekta “Beeconnected” 2018. godine, navodi da se ovaj projekat, poput mnogih svetskih inicijativa za urbano pčelarstvo, bavi postavljanjem, iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije, pojedince ili druge subjekte koji imaju želju i potrebne preduslove da na svom prostoru naprave pčelinjak.
- Kako ste se zainteresovali za gradske pčele? Šta vas je pokrenulo da realizujete ovaj projekat?
Nezadovoljni trenutnim stanjem u zaštiti životne sredine, a uviđajući potencijal koji leži u bogatom biodiverzitetu našeg glavnog grada i zelenog prstena koji ga okružuje, pokrenuli smo projekat „BeeConnected“. Pokrenuta je 2018. godine lokalna kampanja pod pokroviteljstvom Švedskog instituta i inicijative „Food For Tomorrow“ (koja se bavi umrežavanjem pravnih subjekata i pojedinaca zainteresovanih za održivost sistema hrane na Zapadnom Bakanu i u Švedskoj), rekla je Sabina Kerić.
Projekat je iniciran kroz ekološku organizaciju i socijalno preduzeće “Ekonaut” koja se kroz svoj rad do tada prvenstveno bavila pejzažnom arhitekturom, urbanim baštovanstvom i mogućnostima gajenja organske hrane u gradu. Za zdravu životnu okolinu i zdravlje ljudi je važna proizvodnja hrane po principima koji ne zagađuju prirodu, što spada u aktivnosti “Ekonauta”.
Pčele i oprašivači uopšte su najvažnija karika jer od 100 biljaka koje najviše koristimo u ishrani, njih ¾ zavisi od pčela i na žalost oprašivači su takođe i najslabija karika u tom lancu zbog sve veće ugroženosti i izumiranja vrsta. Pčele su zato jako dobar indikator stanja životne sredine.
- Koji je cilj projekta “Beeconnected”?
Naš cilj je da dođe do većeg uključivanja i informisanja šire javnosti kod nas o problemima sa kojima se globalno i lokalno suočavaju pčele i drugi oprašivači a o čemu se do sada kod nas malo čulo i govorilo dok nisu počeli veliki pomori ovih insekata, navodi dalje Sabina Kerić.
Cilj ovog projekta je da se u gradu sadi i neguje što više biljaka koje privlače pčele i druge oprašivače pa na razne načine podstičemo bavljenje urbanim baštovanstvom kako bismo animirali što više pojedinaca, grupa, javnih ili privatnih kompanija da naprave svoje male ili velike zelene oaze za očuvanje pčela i biodiverziteta.
- Koliki uspeh je projekat postigao dosad? Kakve programe ste dosad realizovali kako bi zaštitili pčele ali i informisali javnost o njihovom značaju?
U saradnji sa kreativnom agencijom „Kreativa Unlimited“ koja je postavila „BeeConnected“ košnice na krov svoje kancalarije preko puta Velikog ratnog ostrva, oaze biodiverziteta i zelenila na domak centra grada uspeli smo da zainteresujemo veliki broj medija i širu javnost za problem nestanka pčela.
Objavili smo digitalnu i štampanu verziju priručnika koji sadrži spisak od 100 biljaka koje hrane i privlače pčele. Ovaj priručnik daje širok spisak jestivih, ukrasnih i lekovitih biljaka koje svako od nas može gajiti i na taj način obezbediti zdravo i lepo okruženje i za pčele i za čoveka, navodi Kerić.
U toku prošle sezone počeli smo da obučavamo nezaposlene ali i druge zainteresovane osobe, koje žele da nauče što više o pčelama i povežu se sa prirodom kroz praktičan rad sa iskusnim pčelarom Slađanom Simonovićem kao mentorom. Ideja kojom smo se vodili u pripremi škole nije samo da se na pčelarstvo i pčele gleda kao na komercijalnu aktivnost koja se dešava daleko od grada, već da polaznici dobiju i dublji uvid u svet ovih jedinstvenih bića.
- Po čemu se urbane pčele razlikuju od komercijalnih?
Pčele opstaju i bivaju manje ugrožene u gradu, jer se pesticidi i insekticidi manje upotrebljavaju nego u seoskim sredinama gde preovlađuje intezivna, monokulturna poljoprivredna proizvodnja. Ovo direktno ograničava pčelama i drugim oprašivačima izvore hrane a biljke koje se gaje na ovakav način u većini slučajeva sadrže visoke količine pesticida i drugih štetnih supstanci koje pčelama štete a vrlo često imaju dugoročne posledice po ljudsko zdravlje i zagađenje okoline.
Slađan Simonović, pčelar sa kojim sarađujemo godinama, spašava rojeve pčela koji se u proleće zatiču na raznim mestima po gradu i predstavljaju opasnost za ljude koji tu borave ali i ugroženi su od ljudi koji na razne načine žele da ih se reše. Od njega smo saznali da su gradske pčele mnogo jače i odpornije od onih koje se gaje i da ih je grad prepun. Na teritoriji Beograda mapirao je preko 5.000 staništa pčela medarica koje žive po raznim šupljinama drveća u parkovima, zgrada, bandera i drugog urbanog mobilijara koji im se učini pogodan.
Ove pčele su često otpornije i jače od gajenih jer imaju raznovsniji genetski materijal ali i manje šansi da u gradu budu otrovane pesticidima i insekticidima. Na žalost osim nekoliko entuzijasta, pčelara i naučnika zvanično niko ne prepoznaje važnost njihovog proučavanja i zaštite, nemamo zvaničnu službu za spašavanje pčela i gradski azil za pčele.
Jako je zanimljivo i važno reći da med koji gradske pčele proizvode, med u standardima koje propisuje EU i Srbija za ishranu ljudi. Poljoprivredni fakultet u Zemunu je 2018. ovo potvrdio radeći istraživanja na ovu temu, sakupljali su i testirali uzorke meda na teritoriji Beograda a i mi smo med koji je sakupljen kod Ušća takođe dali na analizu i rezultati su odlični, naš med spada u šumski, poliflorni med, specifične arome i izuzetnog kvaliteta bez pesticida, teških metala i drugih mogućih zagađenja koje biste očekivali u gradu.
- Na koji način ljudi koji žive u urbanoj sredini mogu doprineti zaštiti pčela i lokalnog biodiverziteta?
Kao pojedinci bilo bi idelano da svako od nas može da postane pčelar ili pčelarka i ima neku svoju košnicu ali pošto nemamo svi vremena ili prostora za to, možemo uraditi neke druge stvari. Kupovinom lokalnog meda i drugih pčelinjih proizvoda od proverenih pčelara podržavamo njihov rad. Na žalost med je najfalsifikovanija namirnica i to je veliki problem za pčelare jer smanjuje vrednost njihovog rada.
Nikako ne ubijati pčele i druge korisne insekte, ako u proleće zateknete neki roj na mestu gde mislite da bi mogli ugroziti ljude, pozovite nekog lokalnog pčelara da ih preseli, ne pokušavajte sami bez stručne pomoći da ih sklonite.
Pošto se pčele hrane prvenstveno nektarom i polenom cveća, njihov opstanak u velikoj meri zavisi od dostupnosti ovih izvora hrane u njihovom okruženju. Da bi pčele vršile svoju ulogu u prirodi i opstale kao vrsta, potrebno je da imaju balansiranu i raznovrsnu hranu kroz razne vrste poljoprivrednih, ukrasnih i divljih cvetnih vrsta.
Značajno poboljšavamo životne uslove pčela i drugih oprašivača ako znamo kako da zaštitimo i razvijemo cvetne površine sa vrstama atraktivnim za pčele, tako da imaju dovoljnu količinu nektara i polena, u oblastima kao što su poljoprivredne površine, privatni i javni vrtovi, ivice puteva, industrijske i komercijalne zone“, rekla je Kerić.
Autor: Milica Ćirić