Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći za porodicu Šamanc

„Jedva smo sakupili za kuću, koštala je 1.000 evra”, drhtavim glasom rekla je Marijana, majka šestoro dece, pokazujući objekat za koji bi malo ko pomislio da je nekome potreban, a još manje da bi neko želeo da ga kupi.

„Kako li su ranije živeli ovi mališani?”, nameće se pitanje.

„Jedno drugom do uveta”, pomislili smo čim smo kročili na prag trošne kuće porodice Šamanc iz Uzdina kod Kovačice i videli dečicu koja su očima punim tuge stidljivo gledala u nešto za njih potpuno nesvakidašnje – goste.

Istoimena priča autora Žan Filip Aru Vinjona govori o pustolovini porodice u kojoj odrasta šest dečaka i svi se zovu Žan. Da situacija bude još neobičnija i kod porodice Šamanc roditelji su dečici davali slična imena, pa imamo Ivana (2) i Ivanu (4), Dunju (5) i Danijelu (9), Nikolu (10) i Ninu (12).

Njihova priča je, nažalost, daleko od bajke o dečijim pustolovinama. Životna pustolovina ove dece svodi se na borbu za preživljavanje i ne podseća nimalo na priče dečijih pisaca. Ovo su deca koja već sedam godina odrastaju u dva sobička bez struje i vode!

„Svi spavamo u tri kreveta. Nemamo igračke, pa se igramo s blatom”, ispričala je petogodišnja Dunja koja nema kako ni crtane da gleda.

Najstarija Nina, koja ulazi u pubertet, rekla je da joj je najteže što nemaju kupatilo i što se kupaju u koritu, ali ne zbog nje, već zbog mlađih sestara koje joj se nasamo i u poverenju požale, pa se oseti grozno. Kaže da često leže zajedno i maštaju… Teško joj pada i što spavaju svi u istoj sobi pošto je ipak, kako kaže, već velika i sramota je da spava sa mamom i tatom.

„Na Ninina leđa je čak i plafon pao, to je ova rupa gore. U stalnom smo strahu. Želela sam ja da imam posao, bolji život i sve drugačije, ali nije mi se dalo. Meni je majka umrla kad sam bila mala, a otac nas je maltretirao, tako da sam imala surovo detinjstvo i mnogo mi teško pada što i moja deca odrastaju u ovako užasnim uslovima”, nastavila je majka Marijana.

Iznenadilo nas je i nešto što se retko sreće u današnje vreme, a to je da nemaju čak ni smart telefon. Za njih je to ogroman luksuz. Dva „starinska” telefona pune kod komšija ili kad se „snađu” za struju koju nemaju zbog velikog duga. Možete samo zamisliti kakvo smo deci „čudo” bili mi kad smo se pojavili s najnovijim telefonima i fotoaparatom.

„Bude mnogo teških dana, nekad ne bude ni za leba. Nemamo čak ni stolice, tj. imamo jednu, pa neko stoji dok jedemo, a neko sedi. Ali borimo se zbog dece, oni su nam sve. Nikad nisam želela po kafićima da idem ili sebi da kupim nešto, samo mi je oni da su srećni. Muž Ivica čuva krave i radi u štali kad god ima posla, bar neki dinar pored socijalne pomoći i dečijeg dodatka da namaknemo”, dodala je Marijana koja, vidi se po vaspitanju i čistoći dece, jako lepo brine o njima.

Devetogodišnju Danijelu upitali smo i da li ima neka poznata ličnost koju voli. „Drugaricu”, bio je njen pomalo zbunjen odgovor. Još više smo bili zbunjeni dok nismo shvatili da je njoj sve to što pitamo neki dalek i nepoznat svet, te da je logično odgovorila da voli „poznatu ličnost” koju jedino i zna, a to je njena drugarica.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći za porodicu Šamanc u nadi da ćemo uz pomoć naših donatora uspeti da novom kućom usrećimo šestoro divnih mališana!

Možda će nakon naše pomoći Ivana, Ivan, Dunja, Danijela, Nikola ili Nina videti život oko sebe kao šareno i lepo mesto kao što je život na radovima poznate slikarke iz obližnje Kovačice Zuzane Halupove, pun boja i radosti. Možda će i njih šestoro, kao Zuzana i mnogi drugi protagonisti kovačičke naive, zadiviti ceo svet svojim talentima.