Građani Srbije i poslovni sektor donirali su ukupno 34,5 miliona evra u humanitarne svrhe u prošloj godini, a pojedinačne donacije čine više od 40 odsto ovog iznosa, saopštila je fondacija “Catalyst Balkans”, koja rukovodi platformom donacije.rs.
Zabeležena darovana suma u 2019. godini je čak za 26,2 odsto viša nego u prethodnoj: darovano je 34,5 miliona evra, naspram sume od 27,3 miliona evra, koliko je prošlogodišnji ukupan iznos donacija, objavljeno je u godišnjem izveštaju ove fondacije “Srbija daruje 2019”.
Nivo aktivnosti je takođe porastao, jer je ukupno zabeleženo 3.037 akcija dobrotvornog davanja – skoro 10 odsto više nego u 2018. godini.
Najaktivniji darodavci su i tokom 2019. godine bili građani, koji su učestvovali u 42,4 odsto zabeleženih akcija, a na drugom mestu je poslovni sektor, koji je učestvovao u 28,8 odsto akcija davanja.
Kada je u pitanju darovana suma, najdarežljiviji su takođe bili građani, koji su kroz masovna davanja donirali 43,3 odsto od ukupne zabeležene sume. Što se tiče darovanih suma, i građani i poslovni sektor povećali su svoj udeo u zabeleženoj darovanoj sumi, a davanja pojedinačnih donatora su u padu.
Najviše donacija za zdravstvo
Oblast sa najviše podrške je zdravstvo, i to u većem obimu nego prethodne godine – u 2019. godini zdravstvo je podržano kroz 33,4 odsto akcija, dok je u 2018. taj procenat iznosio 32,3 odsto, navodi se u izveštaju.
Podrška marginalizovanim grupama ostaje druga po redu, sa 22,9 odsto podrške, dok je ove godine smanjenje siromaštva zastupljeno u nešto većem broju akcija, odnosno 14,4 odsto, te se sada nalazi na trećem mestu, iznad obrazovanja.
Najviše donacija siromašnima
Najveći procenat akcija – 39 odsto je i ove godine upućen ka pojedincima i porodicama, a zatim i ka neprofitnim organizacijama, koje su podržane kroz 30,6 odsto akcija. Za njima slede institucije i lokalne i nacionalne vlasti.
Od svih primalaca jedino su neprofitne organizacije dobile češću podršku nego prošle godine, a one su primile i najveći udeo darovane sume – 54,3 odsto, što je 1,1 milion evra više nego u godini iza nas.
Za koga Srbija daruje?
Kada su u pitanju krajnji korisnici donacija, osobe sa zdravstvenim problemima i u 2019. su imale najveću podršku i podržane su u nešto više od 24 odsto akcija, što je 1,7 odsto više nego u 2018. godini.
Na drugom mestu nalazi se populacija lokalnih zajednica, koja je na istom nivou kao i prošle godine i podržana je u više od 20 odsto akcija. Slede ekonomski ugroženi građani, koji su u 2019. bili na trećem mestu, beležeći blagi porast od 3,5 odsto akcija u odnosu na 2018. godinu.
Četvrta najčešće podržana korisnička grupa su osobe sa invaliditetom sa nepromenjenim nivoom podrške u odnosu na prethodnu godinu.
Podrška neprofitnim organizacijama
Neprofitne organizacije u 2019. godini najviše su podržavali građani, od kojih dolazi 52 odsto akcija, a slede poslovni sektor i mešoviti darodavci. Najviše su podržane neprofitne organizacije koje se bave opremanjem zdravstvenih institucija i pružanjem podrške osobama sa zdravstvenim problemima.
Kada su u pitanju kampanje neprofitnih organizacija koje su obeležile prethodnu godinu svakako treba pomenuti Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR, koje je organizovalo kampanju prikupljanja sredstava za izgradnju nove roditeljske kuće u Beogradu i, putem mobilne aplikacije „Pruži korak“, uz podršku građana koji su donirali korake i kompanija koje su donirale novac, prikupilo više od pola miliona evra.
Tu je i “BELhospice” koji je organizovao brojne događaje u cilju sakupljanja sredstava za rad palijativnog centra (samo na desetom godišnjem Dobrotvornom balu sakupio je 131.000 evra), navodi se u izveštaju.
Primer zanimljive akcije je kampanja “Ne odričem se“ udruženja „Da se zna!“, koja je sprovedena u saradnji sa kompanijom McCann Beograd. Šira javnost je ovim putem imala priliku da upozna roditelje koji su ponosno stali iza svoje LGBT+ dece i javno poručili da ih se ne odriču – u vidu ličnih oglasa u dnevnim novinama.
Kako Srbija daruje?
U strukturi upotrebe donacija i dalje preovlađuju akcije koje imaju jednokratne, odnosno kratkoročne efekte. Na godišnjem nivou malo manje od dve trećine akcija su jednokratne, dok procenat akcija koje imaju potencijalni strateški, odnosno dugoročan efekat iznosi oko 30 odsto.
U 2019. godini je procenat dugoročne podrške blago umanjen, dok je procenat akcija koji je imao kratkoročan efekat blago porastao usled povećanja direktne pomoći ekonomski ugroženoj populaciji i osobama sa zdravstvenim problemima. Jedan od primera dugoročnog strateškog ulaganja je podrška kompanije Coca-Cola Srbija kampanji pod nazivom „Pomozimo ženama iz sela Stanišić da žive od svog rada“, koju je na platformi Donacije.rs pokrenulo udruženje „Somborska dobra bašta“. Donacija od 2.770 evra darovana je za kupovinu profesionalne solarne sušare.
Pad transparentnosti iznosa donacija
Ono što je negativan trend u odnosu na 2018. je pad transparentnosti iznosa donacija, koji je u 2019. godini opao za 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ukazujući na prekid stabilnog rasta u boljem izveštavanju medija o iznosima kroz sve prethodne godine. Očekujemo da će se sledeće godine će pokazati da li je to trenutna promena ili potencijalno novi trend, navode iz “Catalyst Balkans”.
