Danas slavimo Ivanjdan, praznik kojim se u pravoslavlju obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja, a u narodu se smatra i danom pobratima i kumova, neudatih devojaka i samog životnog toka i promena.
Specifičan je po “kićenju” kuća venčićima od ivanjskog cveća, koji simbolizuju da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala”.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali zbog propovedanja nove vere, i Sveti Jovan je ubijen u vreme cara Iroda. Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Isusa Hrista, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti Svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.
Po predanju, desna ruka Svetog Jovana je od Sevastije do Cetinja prošla hiljade kilometara, a malteški vitezovi su je predali ruskom caru Pavlu I Romanovu, zajedno sa delom Časnog krsta i ikonom Majke Božje Filerimske.
Tokom Boljševičke revolucije, te svetinje je spasila kraljica Marija Fjodorovna Romanov, da bi ih 1932. mitropolit kijevski poklonio kralju Aleksandru Karađorđeviću u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević preneo ih je na Ostrog, gde su skrivene provele rat, a u jednoj policijskoj raciji 1952. oduzete crkvi. Do 1978. godine, ruka Svetog Jovana Krstitelja bila je u sefu Udbe, da bi je mitropolit Amfilohije 1993. izneo na svetlost dana. Od tada je ona u crkvi Cetinjskog manastira.
Tu, uz mošti Svetog Petra Cetinjskog, je i kovčežić sa delom Časnog krsta, i ove svetinje okupljaju vernike iz celog sveta. U manastirskoj riznici je i kruna svetog kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka.
