U Galeriji Doma omladine Beograda u utorak, 19. maja u 19 časova, biće otvorena izložba „Biopolitika ranjivosti“ umetnica Olge Matveeve i Julije Maškove, koja će trajati do 5. juna 2026. godine.
Ovaj savremeni umetnički projekat istražuje telo kao prostor bioloških, društvenih i kulturnih napetosti, preispitujući ranjivost ne kao slabost, već kao mogućnost opstanka, transformacije i prilagođavanja. Kroz instalaciju koja povezuje telesne forme, zoomorfne strukture i organske materijale, umetnice stvaraju ambijent u kojem se brišu granice između organskog i veštačkog, ljudskog i životinjskog, života i njegove suspenzije.
Radovi tematizuju procese poput migracije, evolucije, reprodukcije i anabioze, ali istovremeno funkcionišu i kao metafore savremenih društvenih i egzistencijalnih promena.
Posebno mesto u postavci zauzima figura tela obraslog mahovinom, lišenog reproduktivne funkcije, koje simbolično postaje deo novog ciklusa života. U ovom kontekstu, telo se ne posmatra kao autonomna celina, već kao deo šire mreže međuzavisnosti između čoveka, prirode i materije.
Tkanina, mahovina, reciklirani organski materijali i skulpturalne forme zajedno grade prostor koji umetnice nazivaju „Vrt nemogućeg“ – mesto u kojem život ne nestaje, već menja oblik u uslovima krhkosti i neizvesnosti. Koncept izložbe oslanja se na ideju biopolitike, teorijskog pojma koji je razvio Michel Foucault, a dalje interpretirali Giorgio Agamben, Judith Butler i Roberto Esposito.
O umetnicama
Olga Matveeva rođena je 1986. godine u Moskvi. Njena umetnička praksa obuhvata fotografiju, instalaciju, umetničku knjigu i analogne štamparske procese. U svom radu istražuje odnose između tela, okruženja, mitologije i kolektivnog iskustva, sa posebnim fokusom na ranjivost i transformaciju. Obrazovala se na Rodchenko školi za fotografiju i multimediju, a njeni radovi izlagani su u gradovima poput Beograda, Hamburga, Beča i Njujorka.
Julija Maškova rođena je 1985. godine u Sankt Peterburgu, a danas živi i radi u Srbiji. Njena praksa povezuje apstraktno slikarstvo, bio-skulpturu, instalaciju, video i performans, istražujući odnos identiteta i prostora. U radu koristi organske i efemerne materijale kao tragove migracije, pripadnosti i transformacije.
