Povodom manifestacije „Dani srpske kulture u Sloveniji” u Parohijskom domu u Ljubljani (Prešernova cesta br. 35) od 8. maja do 20. maja biće postavljena izložba „Od Sokolskih društava do prvog Olimpijskog komiteta Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca”.
Organizatori izložbe su Muzej grada Beograda i Ambasada Republike Srbije u Sloveniji.
Sokolski pokret se zalagao za ideje slobode, bratstva, jedinstva, istrajnosti i rodoljublja. Nastao je kao odgovor na pokušaj germanizacije slovenskih naroda u Austrijskoj monarhiji. Vrhunac Sokolskog pokreta u Srbiji bilo je održavanje Velikog sveslovenskog Sokolskog sleta u Beogradu od 7. do 29. juna 1930. godine, koji je okupio oko 20.000 učesnika. Mnogobrojni sokoli i sokolice bili su učesnici na Olimpjskim igrama u periodu između dva svetska rata.
Vežbe su izvođene na stadionu koji je izgrađen posebno za ovu priliku, na osnovu projekta arhitekte Momira Korunovića. Stadion se nalazio na terenu iza Tehničkog fakulteta. To je bio prostor Starog trkališta, današnji ugao ulica 27. Marta i Ruzveltove ulice; jul 1930.
Povorka se formirala kod Sokolskog doma u Deligradskoj ulici, a kod Velikog Kalemegdana je bila tribina na kojoj su se nalazili: izaslanik kralja, gardijski kapetan Dragutin Dogan, izaslanik ministra vojske i mornarice, pukovnik Milija Ristanović, izaslanik ministra fizičkog vaspitanja naroda, general u penziji Knežević, predstavnici mesnog olimpijskog komiteta i predstavnici sportskih organizacija. Sportiste je pozdravio predsednik mesnog olimpijskog komiteta dr Svetislav Živković; 23. jun 1935.