Škola „Vuk Karadžićˮ u selu Pretoke u opštini Knić verovatno ne bi više ni postojala da nije porodice Nedović. Oni imaju čak sedmoro dece od čega troje mlađih ide u tu školu koja ukupno broji šestoro đaka.
Na makro planu takve porodice su važne kao svetionici u vreme kad nas je zbog „bele kuge“ iz dana u dan sve manje, a na mikro nivou su često od velikog značaja za opstanak lokalnih zajednica u situaciji kad nam škole i sela izumiru širom zemlje.
Porodicu Nedović čine otac Saša (37), njegova sadašnja supruga Silvija (35) i deca Kristina (15), Milica (14), Aleksandar (11) Anđela (9), Nikolina (8), Dunja (7) i Lazar (2). Čekaju i osmo dete!
„Ne razumem one koji osuđuju i kažu šta će ti toliko dece. Pa pogledajte ovo bogatstvo. Znam da možda nemamo sve uslove, ali polako, daće Bog. Deci ne fali ništa, trudimo se da imaju sve što i druga deca, da idu na ekskurzije itd. Bilo je mnogo lakše dok sam imao posao, ali sam nakon privatizacije pre nekoliko godina otpušten. Ko je to mogao predvideti„, pita se otac Saša.
Žive u tri prostorije u sklepanoj kućici. Neumorni Saša je dograđivao deo po deo, kad god je mogao. Pored se nalazi i stara kuća u kojoj žive deda Vitomir i baba Marina. Zajedno brinu o dvorištu za koje se vidi da je sređeno cakum-pakum.
„Problem je trenutno najviše oko kuće pošto prilično skučeno živimo. Eto i tu sobu gde mi spavaju manja deca prošle godine sâm dogradio. Još dok sâm radio započeo sam i dogradnju još dve sobe, ali to za sada stojiˮ, kaže Saša.
Porodicu su posetili članovi Humanitarne organizacije Srbi za Srbe. „Nema mnogo porodica sa sedmoro i osmoro dece u našem narodu, tako da se za nas ne postavlja pitanje da li treba pomoći ili ne. Jedino pitanje je kako i kada“, istakao je Nemanja Meljanac iz ove organizacije.
