Švedska književnica Kajse Ekis Ekman govorila je o zlostavljanju, nasilju nad ženama i mitovima koji prate nasilje, o različitim tipovima zlostavljača u demokratskim i diktatorskim okruženjima i o tome kako se zlostavljači prilagođavaju savremenim diskursima na 10. BeFem festivalu u Beogradu u decembru prošle godine. Njeno predavanje, u tri nastavka, prenosimo u celosti sa portala rs.boell.org. Ona je u kratkim crtama pojasnila kako odmah na početku prepoznati nasilnika.
Obično zlostavljanje počinje posle obavezivanja. Zastrašujuće je kako neki muškarci promene svoj lik, čak i dan posle venčanja. Zar ne? To se obično dešava pošto se uspostavi veza koja se ne može lako prekinuti, na primer, venčate se, dobijete decu, uselite se zajedno, kupite zajednički auto, imate neku finansijsku ili emotivnu obavezu koje se ne možete lako rešiti. Tada se on oseća sigurno i obično tada počinje nasilje.
Ciklusi nasilja obično počinju na sledeći način. U početku, sve je super. Divno je, postaje bolje, postaje bolje, i onda se desi incident i vi se zapitate: „Šta se upravo desilo?!” Odjednom muškarac ima iznenadni napad besa bez posebnog razloga. Poludeo je jer si pogledala nekog tipa dok si naručivale pivo, i onda te napadne: „Šta si imala sa ovim likom?!” Ili zato što si srela bivšeg i sela na kafu sa njim, reći će: „Srela si bivšeg i otišla na kafu?! Nemaš pojma kako se zbog toga osećam!” A ti pomisliš: „Vau! Kako se ovaj inače divan lik sad ovako ponaša? Šta se dešava?!” A zatim, znate, posle on kaže da mu je žao, a ti se objašnjavaš: „Nisam gledala u tog tipa u baru! Samo sam srela bivšeg, mi nemamo ništa zajedničko, ne sviđamo se jedno drugom više, on je samo prijatelj, ali u redu, ako želiš, mogu da prestanem da se viđam sa njim.” Stvari se vraćaju u normalu, sve je opet super, možda odete na putovanje, možda bude sveća, možda bude odlične političke rasprave, možda započnete zajednički projekat, i tako dalje. A onda se desi sledeći put.
U tom trenutku ste u vezi u kojoj postoji određeni nivo posvećenosti. Recimo, uselili ste se zajedno. Možda si se rešila svog stana i uselila u njegov, ili se on rešio svog i uselio kod tebe. Sad već stvari počinju da bivaju loše, i u jednom trenutku veza nestaje kao odnešena rukom. Čak ni dobri periodi nisu više onakvi kakvi su bili na početku. Je l’ tako? Dobri periodi će postati gori od loših perioda sa početka veze. Posle toga, samo će eskalirati, sve više i više, i pomislićeš: „Šta se desilo sa onim divnim tipom koga sam upoznala na početku?! Tipom koji je govorio da sam neverovatna, koji je razmišljao kao i ja, koji je govorio da sam savršena i obećavao mi sve one stvari, koji je uvek bio dobro raspoložen i svašta radio za mene?” Posle svega, tip se nekako magično promenio.
Ali ovo je važna stvar, sve vreme će postojati igra toplo-hladno. Ja bih rekla, ako postoji išta što karakteriše nasilnu vezu, znate… nasilje može biti i ne mora biti, ali ono što ih sve karakteriše je toplo-hladno taktika torture koja je zajednička svim nasilnicima. Jednog dana će biti divan prema tebi, a sledećeg odvratan, a zatim opet divan i sve tako. To je ono što kreira takozvanu traumatičnu vezu, jer u tom trenutku, ne samo da je on uhvaćen u taj ciklus, već i ti zajedno sa njim. Zato što ti, u trenutku kad se osećaš najgore, ležiš na podu i on vrišti na tebe da si kurva i da si pička, da si najgora osoba na svetu, da te niko nikad više neće voleti, samo čekaš da sve to prođe i da opet ustaneš. Zar ne? I tako ide sve dublje i dublje, ali ti nikad više nećeš imati mira. Zato mnoge žene… ovo je zajedničko za žene koje su zlostavljane u vezama, za one koje su žrtve seksualnog nasilja, žrtve prostitucije, žene koje su žrtve bilo koje vrste nasilja, a to je da u nekom trenutku, skoro da požele da se nasilje desi kako bi mogle da se vrate u trenutak kada će on reći: „Žao mi je”, i kada će se opet smiriti.
Mnoge žrtve prostitucije kažu: „Samo čekaš da se silovanje desi, jer posle silovanja znaš da više nema silovanja. Posle silovanja je mir.” Tako da čekaš da se to završi, ali da bi se završilo mora da počne, tako da skoro da očekuješ da počne. Obično će se nasilje gomilati i gomilati tokom nedelja, dok se ne desi napad besa, posle čega ćeš opet ustati, a onda ćeš opet pasti, i tako se to nastavlja. Ovo se može ponavljati godinama i godinama i godinama, ali nikad se nećeš vratiti na staro, na ono kako je bilo na početku. Početak je obično vreme kada si najotvorenija u vezi sa svojom vezom, svi znaju da imaš novog dečka, svugde te viđaju sa njim, predstavljaš ga svima, on se pokazuje u najboljem svetlu, svi misle: „Kakav divan momak!”
Posle ove tačke, ti si u izolaciji. Ne viđaš svoje prijatelje tako često, možda ti čak nije dozvoljeno da se mnogo viđaš sa svojom porodicom jer on kaže da tvoja porodica nisu dobri ljudi, možda mnogo viđaš njegovu porodicu, ali zapravo svoje prijatelje ne viđaš tako često. Zato što se i sama ne osećaš baš najbolje, jer u ovom trenutku već postaješ i pomalo depresivna, više ne misliš da je život zabavan, tako da i ne želiš da vidiš svoje prijatelje. Ali za ostatak sveta, ti si tamo gore, to je ono što svet misli. Ako bi neko pitao: „U redu, kako je on ili ona?” „Oh, oni su super, oni su divan par, savršen par!”
Obično su nasilne veze tipične veze iz okruženja za koje svi misle da su savršeni parovi, jer su ih videli dok su na vrhuncu veze, u fazi koju nazivamo „grooming“ ili bomba ljubavi. Kada te bombarduje ljubavlju, može raditi stvari koje će osvojiti i najskeptičniju osobu, i zato što su ovakvi ljudi, posebno ako su narcistični nasilnici, veoma dobri psiholozi, oni će odmah shvatiti ljude u svom okruženju i znaće: „Aha, ko je najveća opasnost ovde?” Tako da ako imate prijateljicu koja je ekspertkinja za nasilje nad ženama, ovaj tip će pomisliti: „Oho! Ova osoba će biti problem.” Tako da će upravo tu osobu pokušati da pridobije, govoreći kako je angažovan u borbi protiv nasilja nad ženama, kako je nasilje grozno, kako muškarci mogu da rade takve stvari, ili će pokušati da te izoluje od te osobe. Na neki način, uspeće da ta osoba ne bude više pretnja po njega. Je l’ tako? Naravno, pošto je on pridobio sve, žena se davi u osećaju srama. Znate, postiđena je zato što se šepurila svojim dečkom dok su svi govorili: „Vau, tako ste srećni,” zar ne? A sad je ovde, i kako da objasni da je taj isti tip sada baca na pod, šutira, vrišti na nju… kako da objasni da je sve to uradila ista osoba za koju je ona sama govorila da je super. Često ovi ljudi, a posebno nasilnici narcisi, silno insistiraju na prikazivanju svoje veze spoljnom svetu, tako da će na primer, vršiti pritisak na ovaj ili onaj način, da žena objavljuje njihove slike na društvenim mrežama, da nekako učini vezu javnom, što je takođe stvara jednu vrstu obaveze, jer kad ona sve objavi svom društvenom krugu, naravno da joj je teže da ode. u ovoj tački, kad postoji ta obaveza, može se pretpostaviti da će se stvari survati nadole.
Ovakvi muškarci često mogu biti suptilni, mogu na veoma manipulativ način oblikovati narativ ona-nasuprot-njemu. Može iskoristiti neke stvari koje je žena rekla na početku, na primer možda je razotkrila: „Oh. Bila sam u vezi koja nije bila dobra jer je mi je taj dečko radio to i to”, a on može da preuveliča tu činjenicu: „Zato što si ti imala problema u svim svojim vezama a ja nisam, očigledno je da si ti osoba koja voli da se mnogo svađa.” A onda će se vraćati, i vraćati i vraćati na tu činjenicu. Ili ako je žena na primer rekla dečku da je pre nekog vremena silovana, on može da iskoristi tu činjenicu i da je izvitoperi kako bi kreirao sledeći narativ: „Ona je problematična osoba, a ja sam dobar.” Je l’ tako? On će joj to ponavljati i ponavljati dok ona zapravo ne poveruje da je to istina. Ili na primer, na početku on može da kaže: „Obožavam tvoju hranu, super kuvaš,” ili „Ti si savršena supruga, tako je sve čisto” a zatim, u ovoj fazi, počeće da govori: „Ti si grozna domaćica, ništa ne radiš po kući, kuvanje ti je odvratno, ne želim da jedem tvoju hranu” i tako dalje. Onda će iznova i iznova ponavljati ove stvari dok to ne postane narativ – kako je ona nekako sva problematična, slomljena osoba, dok je on savršen.
I šta je sve ovo u suštini? Ovo je priprema za zločin jer on zna da je na neki način nasilan. On to zna. Ono što će uraditi je da pripremi situaciju kako bi mogao nju da okrivi za zlostavljanje, je l’ tako? To znači da će, kad god ima napade besa, moći da kaže: „Pa, znaš da sam ranije bio savršen, tako da je sve ovo zbog tebe! Ti si to od mene napravila. Bio sam savršen ranije, ali zbog tebe sam ovakav, ti me provociraš, praviš od mene đavola a ja to nisam!” Je l’ tako? i zato mu je važno da je prikaže kao besnu ludaču, a sebe kao savršenu osobu, jer će tako ona biti okrivljena za zlostavljanje i preispitivaće se: „Šta sam to uradila?! Uništila sam tako divnog momka! Upoznala sam divnog momka, i sad zbog mene… uništavam ga, vidi šta je postao.” Je li tako?
Još jedna stvar koja je zajednička za nasilne veze je cirkularna argumentacija koja nikud ne vodi, ali zbog koje žena razbija svoju glavu od frustracije jer oseća da se stvari ne pomeraju. Može je noću probuditi da bi joj izneo problem koji ima sa njom, on želi da ona misli o tome. „Zašto si to uradila? Zašto si mi ovo rekla? Zašto si pričala sa onim likom? Zašto nisi ovo počistila? Zašto se ovako ponašaš?” što vodi beskonačnim razgovorima koji se ne zvaršavaju i koji imaju za cilja da je umore i slude. Svi nasilnici imaju zajedničko to što smatraju da imaju određeno pravo i privilegiju, i to je u korenu njihovog razmišljanja. To je ono što nasilnici u vezama, kupci prostitucije, gledaoci pornografije i sve ostale vrste nasilnih muškaraca imaju zajedničko, a to je da smatraju da polažu pravo, da imaju pravo… i da ih tlači svako ko preispituje njihovu privilegiju. Je li tako?
E sad, pošto vidljivost zlostavljanja raste, sada u većini zemalja postoje zakoni protiv zlostavljanja, i svakog dana sve više govorimo o nasilju nad ženama… to postaje do te mere opšta tema da ljudi misle: „Oh, već smo razrešili ovaj problem jer svi o tome pričaju, već je dosadno i ne moramo više da pričamo o tome.” Zar ne? Nasilnici su promenili taktiku, i to je stvar sa kojom se zakoni još nisu uhvatili u koštac. Mnogi od nasilnika sada primenjuju suptilne taktike. Ako biste pročitali knjigu španske autorke Pole Zubar (Paula Zubair) koja se zove „Nemi krici” (Gritos Silenciosos) – ona opisuje nasilnika iz Frankove ere, odnosno diktature… to je vrsta zlostavljača starog kova – koji inače i dalje postoji – koji je tipična vrsta zlostavljača u diktaturi. On je uzor za mušku moć u toj zemlji u to vreme. Kada je Španija imala diktatora, koji je jedini odlučivao o svemu, nasilnici kod kuće su oponašali tu taktiku i sami se tako ponašali. Tako da je njen zlostavljač govorio: „Ja sam bog u ovoj kući, ja odlučujem. Ti moraš da budeš žena po deset zapovesti, što znači da moraš da radiš sve što ja kažem, i ako uradiš bilo šta što nije po mojoj volji, zaslužuješ batine jer to je način da te naučim kako da se ponašaš.”
Takvi nasilnici ne bi danas lako prolazili, zato što danas živimo u post-modernoj eri gde, posle revolucija – seksualne revolucije, društvene, feminističke, klasne revolucije i tako dalje – retorika se promenila. Nasilnici će obično prilagoditi svoj identitet žrtvama. Je li tako? Što bi potpuno posramilo nasilnike starog kova. Patrijarhalni nasilnici starog kova bi rekli: „Nisam ja žrtva, ja sam muško, ja odlučujem u svojoj kući.” Naravno, on bi smatrao slabošću ako bi bilo ko pomislio da on može biti žrtva neke žene. Naravno da ne može, jer on je muško i on odlučuje, zar ne?
Nova vrsta zlostavljača je suprotnost tome. On će reći: „A! Ne! Ona u stvari zlostavlja mene. Ja sam divan tip, ja sam žrtva ženskog zlostavljanja.” Koristiće reč „opresija”, koristiće i reč „stigmatizacija” i slične reči, kako bi se predstavio kao onaj koga treba sažaljevati, je li tako? Ovo je retorika ne samo nasilnika pojedinaca, već i muškaraca na internet forumima, pokreta za muška prava i sl. Oni više ne govore: „Mi smo muškarci i mi imamo pravo na ovo”, oni kažu: „Mi smo potlačeni, žene preuzimaju kontrolu, jadni mi, tuku nas žene, mi smo bespomoćni” i često se mogu naći u grupama za zlostavljane žene na Internetu. Obično će biti na usluzi u tim grupama kako bi zadobili simpatije zlostavljanih žena i govoriće: „Oh, znam kako se osećaš, i mene je zlostavljala bivša žena, i znaš, ljudi misle da muškarci ne prolaze kroz ovakve situacije, ali ona je stvarno bila grozna, nećeš verovati šta sve neke žene mogu da urade, neke žene su iste kao muškarci i zlostavljaju kao muškaarci.” Znate? I, naravno, žene će osetiti sažaljenje, pomisliće: „Oh, vidi! Evo nekog ko me razume, ko je prošao kroz istu stvar kao ja!” Šta je to? Opet smo ovde gore, opet smo u fazi pripreme (grooming-a). Ovo je način da se žena pripremi da se opet oseća kao da je upoznala svoju srodnu dušu. Kao što Landi Bankroft kaže u svojoj knizi, mnogi muškarci, ne svi, ali većina muškaraca koja se predstavlja kao da su ih zlostavljale žene su zapravo nasilnici.
Koje su različite vrste zlostavljača? Okej, šta sad radim? Čekajte, da vidim, neki vodeni radovi… Nadam se da je ovo trajna olovka… U redu, savršeno. Ne znam da li ćete videti odatle pošto ću sada pisati. Možete li da vidite vi otpozadi? U redu, prvo ću proći neke vrste zlostavljača starog kova, diktatorski tip nasilnika. Prvi koga imamo je Muškarac koji zahteva. Muškarac koji zahteva je vrsta zlostavljača koji želi služavku. On želi da je sve kod kuće urađeno za njega, on očekuje večeru na stolu kad se vrati kući, a ako nije spremna, razbesneće se, zar ne? Očekuje da je kuća sređena, nema veze ako je žena sama kod kuće sa troje male dece, on će uvek očekivati da je on podmiren. Ako bi žena u nekom trenutku tražila od njega da pospremi svoj nered, on bi rekao „Štaaaa?! Nisam ja tvoj sluga! Šta ti misliš ko sam ja?” Je li tako? On zapravo veruje da je žena tu da podmiruje sve za njega. Zar ne?
Zatim imamo Narednika za drilovanje. Dok je Muškarac koji zahteva više fokusiran da ima majku/služavku koja će raditi sve za njega, Narednik za drilovanje je druga vrsta. Ovo je tip koji će kontrolisati svaki pokret žene i ekstremno je ljubomoran. Ovo je tip koji će reći: „Okej, treba ti 15 minuta do prodavnice, 15 minuta za kupovinu, i 15 minuta nazad. Nije te bilo 55 minuta, šta si radila to vreme? Jesi se jebala sa nekim? Ne pravi me budalom, znam da si se jebala sa nekim. Sledeći put, da mi daš račun da vidim kad si platila na kasi da vidim koliko ti je vremena potrebno do kuće, i ako nisi kod kuće za 15 minuta od plaćanja, znaću da si se jebala sa nekim.” Je li tako? Ovo je muškarac koji zahteva ekstremnu kontrolu nad ženom, želi da zna sve gde se ona kreće, tražiće pristup njenoj elektronskoj pošti, proveravaće šta radi na društvenim mrežama, i terorisaće je za sve što mu se ne dopadne. On je u suštini diktator, tiranin, sa ovim muškarcem ona nema nikakvu slobodu. Dok Muškarac koji zahteva može da prihvati da žena ima čak i muške prijatelje, Narednik ne prihvata ništa što je van njegove kontrole. Ovo je vrsta muškarca koja na kraju može ubiti svoju ženu.
