Švedska književnica Kajse Ekis Ekman govorila je o zlostavljanju, nasilju nad ženama i mitovima koji prate nasilje, o različitim tipovima zlostavljača u demokratskim i diktatorskim okruženjima i o tome kako se zlostavljači prilagođavaju savremenim diskursima na 10. BeFem festivalu u Beogradu u decembru prošle godine. Njeno predavanje, u tri nastavka, prenosimo u celosti sa portala rs.boell.org. Ona je u kratkim crtama pojasnila kako odmah na početku prepoznati nasilnika.
Zatim još jedan diktatorski tip – Rambo. Ovo je muškaraca koga zapravo većina ljudi prepoznaje kao nasilnika, jer on ne ograničava nasilje samo na svoju ženu, on je nasilan i prema drugim ljudima. On može biti kriminalac, koristiti droge, može pokazivati razno antisocijalno ponašanje. Često privlači žene koje su već bile zlostavljane. Ako si već bila zlostavljana, možda tražiš nekog da te zaštiti od bivšeg. Onda nailazi ovaj tip, i veoma je šarmantan na neki način, možda kaže: „Gledaj, ja sam ovde da brinem o tebi bejbe, ne moraš da brineš o njemu, jer ako pokuša bilo šta, suočiće se sa mnom.” Zar ne? Ovaj lik može izgledati privlačno i zaštitnički, ali njegov odnos prema ženama je: „Ti pripadaš meni”, je li tako? Ona je pod njegovom miškom, i ne moža da uradi ništa što se njemu ne bi dopalo. Ovo je vrsta muškarca koja je sklona ekstremnom nasilju ako žena odluči da ode. Ne znam da li se iko od vas seća teroriste iz Vašington D.C., to je tip koji je ubio 13 ljudi zato što je bivša pokušala da ga ostavi. Znači zato što je bivša pokušala da ga ostavi, on je uspeo da nagovori prijatelja da mu se pridruži u pucnjavi, i ubio je 13 nevinih ljudi u Vašingtonu.
Cilj tog plana je bio da sledeća osoba koju ubije bude njegova bivša, tako da sve izgleda kao slučajno delo poludelog pucača, a pošto bi je ubio, dobio bi strateljstvo nad decom. Je li tako? Tako da je ova vrsta generalno veoma nasilna. Bio je takav lik i u Švedskoj, bio je u vezi sa poznatom pevačicom, i kada ga je ostavila, bacio je bombu na crkvu u kojoj je radila njena mama. U redu? Ovi muškarci su u stanju da unište pola države samo zato što ih je žena ostavila. U redu? Naravno, terorista iz Vašingtona je mislio: „Ako ubijem samo svoju bivšu, znaće da sam ja. Ali ako ubijem sve ove druge ljude, neće znati da je to zbog nje, da je ona moja prava meta.” Žena je preživela jer je on uhvaćen pre nego što je ubio. Ona se zove Mildred Muhamad (Mildred Muhammad), i napisala je knjigu o tome, i u knjizi je pisala da niko ne razume da je pozadina mnogih masovnih ubistava i serijskih ubica u stvari porodično nasilje, to je koren. Često, ovi tipovi žele da se osvete svojim bivšim ženama ili devojkama.
Zatim imamo Teroristu. Ovo je muškarac koji će progoniti svoju bivšu, pratiće je, dreždati ispred njene kuće, koristiti decu kao oružje… Terorista je takođe modernizovao svoju taktiku za potrebe našeg vremena. Dok bi ranije otvoreno pretio ženi i govorio: „Ubiću te!”, danas će na primer, iseći članak iz novina o muškarcu koji je ubio svoju ženu i okačiti ga na frižider. Nije zabranjeno okačiti članak na frižider, zar ne? Ali shvatila si poruku. Ili, na primer, postaviće doručak za devojku i onda će joj reći: „Ostalo ti je još šest meseci.” Ona će pitati: „Šta to znači, ostalo mi je šest meseci? Šta će se desiti za šest meseci?” „O, čekaj i videćeš. Ostalo ti je šest meseci. Hm? Ukoliko se stvari ne srede, znaš, imaš šest meseci. Samo čekaj.” Da li je to pretnja nasiljem? Ona će je naravno tako shvatiti. Ali da li će i sud tako shvatiti? Možda ne. Sud će reći: „Pa, znate, možda je mislio na nešto drugo.”
Sad, ovo su tipične vrste muškaraca zlostavljača u diktaturi. Naravno da ove vrste zlostavljača postoje i danas, u moderno vreme, zar ne? Nije baš da su nestali. Ali oni pripadaju starom modelu muške moći. Ako neko ovde ima iskustvo sa ovim vrstama, onda znate i da se one prepliću, nije kao da je jedan muškarac samo jedna vrsta, i da nema odlike drugih. Mnogi nasilnici imaju strategije koje pripadaju svim ovim grupama. Demokratski tipovi. Sada imamo Novog muškarca koji zahteva. Novi muškarac koji zahteva i dalje želi večeru na stolu kad se vrati kući, ali nikad to ne kaže. Nikad neće reći: „Zašto nisi spremila večeru?” Samo će doći kući i biti upadljivo loše raspoložen. Samo će sesti a ona će ga pitati: „Šta nije u redu?” a on će reći: „Sve je u redu, zašto misliš da nešto nije u redu?” „Pa ne znam, izgledaš uznemireno”. „Nisam uznemiren. Okej, idem samo napolje na pljeskavicu.” Ona će reći: „Dobro. Ne znam, možemo da kuvamo nešto zajedno?” A on će reći : „A ionako nema ničeg u kući.”
I ponašaće se tako da je kazni što nije učinila ono što on hoće, bez da je rekao šta hoće. A kad ona kaže: „Gledaj, baš je čudno, zato što svaki put kad dođeš kući a ja nisam spremila večeru, ti se baš naljutiš.” On će odgovoriti: „Ne, ti to umišljaš. Nikad nisam rekao da ćemo spremati hranu svaki dan. U stvari, ja ne želim da budeš domaćica, želim da izađeš i baviš se čime se već baviš!” Je li tako? Ali, nekako, ona će shvatiti da ako ne uradi i ne shvati šta on želi, on će biti loše raspoložen i kazniće je zbog toga. Je li tako?
Još jedan primer iz stvarnog života je muškarac koji u potpunosti odbija da brine o deci. On ne želi da pomaže oko dece. U redu? Ali pošto je on nova vrsta Muškarca koji zahteva, on nikad neće reći: „Ja sam muškarac, pa neću da se bavim decom.” Ne, ne, ne, on nikad to neće reći. Samo onog dana kada ga ona zamoli da ostane sa decom na jedan dan, daće detetu pokvareno mleko, dete će se razboleti i završiti u bolnici. Da li mislite da će mu ikad više dozvoliti da ostane sam sa decom? Naravno da ne. Shvatila je poruku. Zar ne? To je suptilan način da pokaže šta sve neće da radi. E sad, da li bi se ovo održalo u sudu kao dokaz? Naravno da ne, a možda bi i nju okrivio. „Ona je ostavila staro mleko u frižideru! Ne znam ja, samo sa detetu dao mleko koje je bilo tamo. Nije moja krivica, nisam znao.” U redu. Ali ona nikad više neće ostaviti dete sa njim, tako da je on to za sebe rešio do kraja života. Ne mora da se brine o deci. U redu? Ovo je vrsta suptilne taktike koju će samo žena prepoznati, ali ako bi nekom rekla: „Znate, moj muž je detetu dao pokvareno mleko,” dobila bi odgovor: „Verovatno nije znao. Misliš da je to uradio namerno? Jesi luda?! Naravno da nije.”
Ili, na primer, svaki put kad ona izađe iz kuće da obavi neki svoj posao, a da kuća nije sređena, nije skuvan ručak, on se jednostavno neće pobrinuti za decu, pustiće ih da bauljaju po kući i prave nered, tako da kad se ona vrati biće potpuni haos i on će samo reći: „Pa, znaš, ovako je bilo kad si otišla od kuće,” i ona će jednostavno shvatiti poruku. Nijedan nasilnik nikad neće obavljati 50% kućnog posla. Nije važno kojoj vrsti zlostavljača pripadaju, oni nikad neće ravnopravno sa ženom deliti stvari koje treba da se obave. U redu? Možda će biti onih koji se predstavljaju svetu kao: „Ja sam onaj koji kuva, ja sam onaj koji čisti,” ali u stvarnosti, to je daleko od istine. Ovakav muškarac će upasti u loše raspoloženje i na primer, odbiće da je poljubi ako uradi nešto što mu se ne dopada, neće pričati sa njom, neće je grliti, neće je slušati… koristiće razne taktike da joj pokaže: „Nisi uradila ono što treba da uradiš.”
Mnogi ljudi misle da se nasilje dešava jer je muškarac jednostavno besan i ima napade besa. Ne. Zlostavljanje ima cilj. Ako zamislite porodicu u kojoj supruga ili ćerka kažu ocu: „Tata, danas je tvoj red da opereš sudove,” a otac se razbesni u trenutku: „Aaaaaa!” pobaca tanjire i kaže: „Mrzim kad mi naređujete šta da radim,” one ga neće ponovo pitati, jer to bi značilo da će uništiti lep osećaj koji imaju uz porodičnu večeru. Tako da zbog porodičnog mira, lakše je da žena ili deca srede sudove dok on odmara i gleda TV, zar ne? Posle toga, problem je rešen. Često kad vidite kuću u kojoj je nasilje privremeno prestalo, to je zato što je zlostavljač postigao svoj cilj. Ona je uradila ono što je on želeo, što znači pobrinula se oko svega u kući, poslušna je, već je sve obavila, jedino što će sledeći put biti nešto više, pa još više, tako da zlostavljanje nikad neće prestati u potpunosti. Često kad vidite stare parove, gde zlostavljanje traje čitavog života, obično je tako jer se žena prilagodila. Ona je već odlučila da će raditi sve što on traži.
Još jedna vrsta demokratskog zlostavljača je Gospodin Osetljivi. Gospodin Osetljivi je Nju Ejdž tip. Gospodin Osetljivi je tip za koga nikad ne biste pomislile da je zlostavljač. On čita sve knjige o samo-pomoći, poznaje jezik psihologije, i konstrantno ga povređuje sve što žena radi, on stalno plače, stalno se oseća loše, nema kraja tome koliko se loše oseća. Ako se ona našali ili kaže nešto što mu se ne sviđa, on će reći: „Znaš da me sve te stvari toliko povređuju, znaš da su me maltretirali u prošlosti, ovo me tako povređuje,” i ona će se osećati kao zlikovac. Je li tako? Ali ako nju povredi neki njegov postupak, on će koristiti tipičan Nju Ejdž rečnik da se opravda. Reći će nešto tipa: „Samo pusti da sve prođe kroz tebe, nemoj se držati svojih rana”, ili nešto slično. Za ovog tipa će svi ostali misliti da je Fini momak, zar ne? Ali on će koristiti psihološki rečnik i retoriku Nju Ejdža tokom zlostavljanja.
Zatim imate Mučitelja vodom. Mučitelj vodom je tip koji nikad neće podići svoj glas. Toliko će te izludite da ćeš ti vikati na njega, vrištati, cepaćeš se dok je on potpuno miran. On se ponosi svojom mirnoćom. Umesto da viče na nju, on će imitirati sve što ona kaže mirnim glasom. Kad ona kaže: „Možeš li molim te danas da opereš sudove?” on će reći: „Možeš li molim te danas da opereš sudove? A, hm. O, jesam te povredio? Osećaš se loše.” Ovaj tip koristi i autoritarne načine da dobije ša želi, poznaje jezik pravnog sistema, tako da ga ne možeš pobediti. On takođe ima simpatije prijatelja i rođaka jer oni će pomisliti: „Pa ona vrišti na njega! Ona uvek vrišti na njega dok je on tako miran! On samo stoji tu!” i onda je njoj veoma teško da objasni šta sve ovaj muškarac radi pogrešno… on možda neće dići ruku na nju, neće čak ni podići glas, veoma je pribran, ali je oizluđuje manipulativnim taktikama.
Zatim imamo Žrtvu. Život je bio tako nepravedan prema ovom muškarcu. Nema kraja njegovoj muci. Njegovo detinjstvo je bilo loše, njegov šef je stvarno zao prema njemu, danas ga je neko nasikirao u saobraćaju, u pošti dok je čekao u redu neko ga je uvredio, za sve je neko drugi kriv, a posebno ona. Ona će provesti svoj život pokušavajući da njega osovi na noge, da napravi od njega bolju osobu, da mu pomogne da prevaziđe svoje probleme, sve u vezi će biti u vezi sa njim. On je često u haosu tako da ona mora da ga sažaljava. Ovo je muškarac, koji će posle raskida, biti u stanju za sažaljevanje. Pošto ga žena ostavi, počeće da pije i zapustiće se kako bi svi znali koliko je jadan i nesrećan i kako svi treba da ga sažaljevaju. Često se to završi tako što se ona njemu izvinjava zbog zlostavljanja.
Zatim imamo još jednu vrstu koja je sve zastupljenija zahvaljujući aplikacijama za muvanje, a to je Igrač. Igrač zna kako da zavrti da se žene međusobno posvađaju oko njega. Igrač se obično viđa sa nekoliko žena istovremeno, i često će ih huškati jednu protiv druge. Obično će se viđati sa nekim privlačnijim i nekim manje privlačnim ženama, i huškaće ih da se mrze zbog toga. Teško je pratiti evidenciju njegovih veza jer često raskida pa se miri, tako da niko ne zna koliko veza ima u istom trenutku. Ovakvi muškarci u početku žele da se obavežu, žele da se ožene, da stvore porodicu sa određenom devojkom, ali kako se vreme obavezivanja približava, ne osećaju se još uvek spremnim za taj korak jer imaju mnogo veza u isto vreme. Ovi tipovi postaju sve uspešniji zahvaljujući aplikacijama za viđanje samo zato što tamo mogu da se prikažu u najboljem svetlu, recimo, kao samac koji traži devojku, ali često njihove priče ne drže vodu, često se viđaju sa 20 ljudi istovremeno, ako su oženjeni, kažu da su tik pred razvodom, što naravno nije tačno, i tako dalje. Često se Igrači predstavljaju i kao Žrtve, reći će da su zavisni od seksa, na primer, da su toliko puni strasti da im je potrebno mnogo ljubavi i seksa u životu, i ako žena ne može to da im da, moraju da potraže na drugom mestu. E sad, njega zapravo ne interesuje seks, njega interesuje njegov sopstveni ego. Loži ga to što zavodi različite žene, a posebno ga loži zavođenje žena koje je teško zavesti.
Kako da znaš da li si zlostavljana? Da li je vikanje zlostavljanje? Da li je neko nasilan samo zato što vrišti na tebe? Da li je neko zlostavljač zato što se razbesni i ponekad izgovara grozne stvari? Najlakši i najsigurniji način da proceniš da li si zlostavljana je da vidiš kako se osećaš. Ako tvoj osećaj samovrednovanja ide silaznom putanjom, ako se na početku osećaš super sa sobom, a zatim postaješ sve uplašenija, osećaš se da moraš da hodaš po jajima, ništa što uradiš ne može da ga zadovolji, imaš manje volje za društvenim životom, opada ti energija, pod stresom si, osećaš se depresivno i ništa ti više nije zabavno, to su obično znaci zlostavljanja. Demokratski zlostavljači su kao neutronske bombe, oni zapravo ne uništavaju stvari i ne ostavljaju fizičke tragove, i često ne možeš ni da kažeš šta se dešava. Sa ovakvim muškarcem, ne možeš tačno ni da preciziraš šta radi, nemaš reči za to, jer te on toliko izluđuje da više ne znaš šta je ispravno a šta pogrešno. Često se osećaš da si ti ta koja je problem, u tvom životu više nema zabave, ne želiš više da izlaziš a svaki put kad on nešto uradi, kaže da mu je žao.
Nije poenta slušati šta on kaže, već pratiti šta on radi. „Izvini” ne pomaže. Često izgovoreno „Izvini” je takođe način da se vratiš u ciklus nasilja. Jer šta se dešava kad raskineš sa ovakvim muškarcima? Može se desiti nekoliko stvari. Prvo, možda će početi sa taktikom usisavanja nazad u ciklus nasilja. Usisavanje nazad u ciklus nasilja je kada se preko noći preobrati u finog momka. Usisavanje je kada sve ono na šta si se žalila, on počne da radi. Možda si mu rekla: „Moraš da počistiš ovde”, i on počne da čisti, ako si mu rekla: „Moraš u teretanu”, on krene u teretanu, „Moraš da prestaneš da piješ” i odjednom prestao je da pije. Taman pomisliš: „Oh, vidim pravu promenu”, ali čim te ponovo ubaci u ciklus nasilja, ponovo će započeti i zlostavljanje. Još jedna stvar koja se može desiti kad raskineš sa zlostavljačem je eskalirano nasilje, i zato je raskid toliko opasan. Zato je ženi koja napušta takvu vezu, stvarno potrebna podrška. Može se desiti da on počne da širi tračeve o ženi, da je narkomanka, da je neverna, da je loša majka, a on ima načine da mu mnogi ljudi poveruju. Može da se zapusti kako bi ga ljudi sažaljevali. „Oh, vidi u kakvom je rasulu zato što ga je ostavila, jadan on, trebalo bi da se ona vrati i da ga poneguje” i tako dalje.
Problem je i to što su zakoni prilagođeni da prepoznaju prethodne vrste zlostavljača, ali nisu dobro prilagođeni ovim novim vrstama. Čak i zakoni o ravnopravnosti, kao zakon o starateljstvu u Švedskoj dovode do toga da muškarac može da dobije starateljstvo nad decom samo zato što nije ostavio nikakve vidljive, fizičke tragove, pa ispada da je možda žena ta koja je luda. Često će ovakvi tipovi toliko izludeti ženu, da će ona početi da uzima lekove, ili da pije sve više, možda čak i postane nasilna prema deci zbog toga koliko je on izluđuje i on će na kraju dobiti starateljstvo nad decom. Ali ja smatram da su najveći problem društveni krugovi. Mnogi od ovih novih zlostavljača izbegnu radar pažnje društvenih krugova, jer svima je poznat Rambo kao vrsta, svi znaju da je Rambo nasilan. Ali ako pogledate Gospodina Osetljivog, ne vidite nasilnika. Verovatno i mnoge od vas imaju nasilnika u svom najbližem okruženju ali negiraju činjenicu da je tip nasilnik. Mnoge od vas imaju u svom okruženju i zlostavljanu osobu za koju ne mislite da je zlostavljana već biste najradije rekli: „O, ne, ne, ne, ne, ne ona, ona je veoma jaka.”
Ali jake osobe privlače ove vrste zlostavljača. Zašto? Zato što žele nešto da skrše, nije im zabavno kad je osoba već skršena, ne predstavlja izazov. Posebno ciljaju jake osobe jer to jeste izazov, to je nešto na čemu mogu da rade. Je li tako? A često jake osobe pružaju otpor.
Mi takođe znamo da pružanje otpora u nasilnoj vezi zapravo ubrzava povezivanje kroz traumu, jer kada žena pruža otpor – možda će vređati, ili mu uzvratiti udarac, ili baciti sto, a kada učini takvu stvar, ona je upala u ciklus nasilja, i ona sama vidi šta radi. Krajnji uspeh zlostvaljača je kad žena pogleda u ogledalo i vidi njega, pretvorila se u njega, počela je da se ponaša kao on, i tada ona više ne može da ode… oseća da mora da sredi stvari u braku ili vezi koje su napravile to od nje, ona se takođe oseća odgovornom. U ovoj tački govorimo o destruktivnim vezama, veoma strasnim vezama, vezama u kojima se tehnički međusobno zlostavljaju. Postoji taj vid zlostavljanja koji nije jasno definisan, ne ostavlja tragove i to kod žene stvara osećaj da je luda. Možete pomislite da kad vidite jaku osobu: „Ova osoba ne može biti zlostavljana”, ali u realnosti ova osoba će pasti sve dublje i dublje u zlostavljanje, jer njen odgovor na zlostavljanje izaziva osećaj u njoj samoj koji će je jače povezati sa zlostavljačem.
(KRAJ)