Home > TOP-VEST > KAKO PREPOZNATI NASILNIKA (1) Nasilje treba uočiti kad započne, još na nivou uvreda

KAKO PREPOZNATI NASILNIKA (1) Nasilje treba uočiti kad započne, još na nivou uvreda

Švedska književnica Kajse Ekis Ekman govorila je o zlostavljanju, nasilju nad ženama i mitovima koji prate nasilje, o različitim tipovima zlostavljača u demokratskim i diktatorskim okruženjima i o tome kako se zlostavljači prilagođavaju savremenim diskursima na 10. BeFem festivalu u Beogradu u decembru prošle godine. Njeno predavanje, u tri nastavka, prenosimo u celosti sa portala rs.boell.org. Ona je u kratkim crtama pojasnila kako odmah na početku prepoznati nasilnika.

Za vas koji me ne znate i niste bili ovde prethodnih puta, zovem se Kajsa Ekis Ekman, ja sam Šveđanka iz Štokholma, spisateljica, napisala sam tri knjige. Prva knjiga je o prostituciji i surogat-materinstvu, dvema temama o kojima sam ranije ovde govorila. Ako ste zainteresovane i ima pitanja o surogatu, pošto sam pre predavanja čula da je u nacrtu zakon kojim će se surogat leagalizovati i ovde, tako da ako ima zainteresovanih za razgovor ili za saradnju, molim vas priđite mi posle predavanja. Moja druga knjiga se bavi evrokrizom, posebno u Grčkoj, o tome šta se desilo Grčkoj kada je ušla Trojka, a moja treća knjiga je zbirka različitih tekstova, u stilu antologije. Trenutno pišem knjigu o rodnom identitetu, šta je to, o zakonima o samoidentifikaciji roda, i šta to znači za ženski pokret, pa ako vas i to interesuje, možete mi prići posle predavanja da porazgovaramo i o tome.

Zavolela sam ovaj festival od samog početka, od kako sam došla prvi put, a sad mi je treći. Dopada mi se atmosfera i činjenica da one (organizatorke, prim.prev.) pokreću različite teme, ne plaše se da suoče različite perspektive, jer, kao što znate, postoje mnogi sukobi u feminizmu, a one se još uvek ne plaše da iznesu različite perspektive o raznim pitanjima i da ih prodiskutuju. Danas sam ovde da bih govorila o zlostavljanju, nasilju nad ženama i mitovima koji prate nasilje, o različitim tipovima zlostavljača u demokratskim i diktatorskim okruženjima i o tome kako se zlostavljači prilagođavaju savremenim diskursima.

Danas je zlostavljanje, a posebno ubijanje žena, tema koja pokreće pokrete kao što je #MeToo, posebno u Španiji i Francuskoj. U Španiji, pokret je postao veoma uspešan, počev sa feminističkom grupom Feminicidio Punto Net (Feminicidio.net) koja vodi sajt na kome se objavljuju sva ubistva žena, uključujući i dokumentaciju o događajima koji su prethodili ubistvu. To je dovelo do toga da se u Španiji promeni celokupan mentalitet u vezi sa ubistvima žena. Pri vladi postoji posebna procedura za dokumentovanje ubistava žena, i svaki put kad ženu ubije partner organizuje se minut ćutanja, čak i u državnim institucijama, a ista stvar se dešava i u Francuskoj.

E sad, problem sa evidentiranjem i fokusom na ubistvima žena je, kao što znamo Kvaka 22, jer kad je žena već ubijena, ništa se više ne može uraditi u njenom slučaju, a ako žena još uvek nije ubijena, onda naravno, zločin se još nije desio, pa ne možeš u protest protiv ubistva koje se još nije desilo, jer onda ljudi prigovaraju: „Oh, pa nije tako ozbiljno, naravno da neće doći do ubistva u ovom slučaju”, zar ne? Tako da je to Kvaka 22 i ništa se ne može učiniti tim povodom.

Foto: Pixabay.com

Po mom mišljenju, fokus treba da počne onda kad muškarac nazove ženu kurvom, jer znate da zlostavljači koriste ovakav jezik kad razgovaraju sa ženama koje će kasnije zlostavljati. Reč „kurva” se gotovo uvek pojavljuje u načinu na koji joj se obraća. Zato se treba ozbiljno fokusirati na to kad muškarac nazove ženu kurvom, kada započne verbalno vređanje, jer u tom trenutku je stvarno moguće napraviti neku razliku.

Postoji knjiga koju bih svakom preporučila. Napisao je američki psiholog Landi Bankroft (Lundy Bancroft), koji je 15 godina radio sa preko 10.000 muškaraca koji zlostavljaju žene… Ako je potražite na Amazonu, zove se „Zašto on to radi? Unutar umova muškaraca koji su besni i kontrolišu” (Why Does He Do That? Inside the Minds of Angry and Controlling Men). Ako potražite knjigu na Amazonu, veoma je zanimljivo da ćete naći stotine komentara i prikaza knjige, i gotovi svi su od žena koje kažu: „Zahvaljujući knjizi, ostavila sam muža”. A zatim ćete naći komentare 5 besnih muškaraca koji kažu „Zbog tvoje proklete knjige ostavila me žena i podstakao si sve ove žene da ostave svoje muževe bez ikakvog razloga, mrzim te” i tako dalje. Kad pročitate ove komentare znate da knjiga ima neku vrednost.

Knjiga kaže da ključ razumevanja zlostavljanja nije kako se muškarac oseća, već kako razmišlja. To je zaključak do koga je autor došao posle višegodišnjeg rada sa muškarcima zlostavljačima. Prvo je verovao u različite izgovore, a zatim je počeo da sluša šta se zapravo dešava. A to je… ključna tačka se desila kada je hteo da režira edukativnu presdstavu o muškarcu koji zlostavlja ženu, i zarad autentičnosti pitao je zlostavljače iz grupe sa kojom je radio da mu pomognu u režiranju tako što će mu reći tekst koji muškarac govori u takvoj situaciji. OK, znači žena je kod kuće, muškarac dolazi kući, šta on kaže? Tada je shvatio da su mnogi zlostavljači svesni svojih postupaka. Kada pronalaze izgovore, mogu da kažu: „Oh, ali ja nisam znao šta radim, bio sam tako besan,” i tako dalje, ali kada su davali predloge pri režiranju u vezi sa tim kako muškarac treba da reaguje, kako treba da se ponaša tipičan zlostavljač, govorili su: „Ne, ne, ne, ne… ne smeš da čekaš da ona progovori, moraš prvi da napadneš. Moraš prvi da se konfrontiraš sa njom i da učiniš da se oseća krivom, pre nego što te optuži za varanje, ili nešto drugo.” To ga je navelo da pomisli da su zlostavljači mnogo svesniji nego što se misli, i da pred sudom izmišljaju izgovore: „Oh, nisam znao šta radim, bio sam pijan, bio sam besan, nisam to mislio, one me provocirala” i tako dalje, oni znaju da su ovo samo izgovori i znaju šta se stvarno dešava.

To ga je navelo da napiše knjigu o strategijama muškaraca koji zlostavljaju i različitim strategijama koje koriste zlostavljači u savremenom društvu. Jer istina je i da se zlostavljači menjaju u skladu sa zakonima o zlostavljanju. Pošto društvo postaje sve svesnije nasilja nad ženama, zlostavljači menjaju, svoje taktike. Sve više koriste taktike koje su van domašaja krivičnog prava. Zato zlostavljači sada koriste taktike kojima umesto da kažu „Ubiću te”, kažu „Nadam se da ćeš umreti”, što, naravno, nije isto u očima zakona.

Mnogi mitovi okružuju nasilje, verovatno ih znate, na primer, da slabe žene postaju žrtvama nasilja, da su imale teško detinjstvo, da ih privlače ovakvi muškarci jer one kao traže loše momke… ovo je tipična stvar koju bi izgovorio muškarac koji se smatra dobrim likom. Rekao bi: „O, ove žene padaju na ovakve muškarce jer znaju kakvi su”. Istina je da se zlostavljanje može desiti svakom. To je lutrija. Može se desiti ljudima koji misle da ne bi trebalo njima da se desi.

Još jedan mit je da ovi muškarci imaju problem sa besom, da ne mogu da kontrolišu svoj bes. Istina je da ovi muškarci nemaju problem sa svojim besom, već sa tvojim besom. Zar ne? Još jedan od tipičnih mitova je da žena treba samo da ode, a naravno, odlazak ne zaustavlja zlostavljanje. Obično nasilje eskalira posle odlaska, i znamo da pošto žena ode, nasilje postane još ozbiljnije, i mnoge žene su ubijene onda kad napuste zlostavljanje. Tako da reći ženi da treba samo da odu je nerazumevanje da je ovo možda najopasniji momenat, posebno ako imate decu sa zlostavljačem.

Foto: Pixabay.com

Pa šta je zlostavljanje? Prema ovoj knjizi, može se definisati da je zlostavljač svaki muškarac koji ne poštuje, kontroliše, vređa i obezvređuje svoju partnerku. Naravno, ovo se može primeniti i na žene, može se desiti i u istopolnim vezama. Razlika je u tome što obično ne postane tako ozbiljno, ne dođe do fizičkog (nasilja prim.prev.) u odnosima u kojima žene, na primer, vređaju, muškarce, ili kad dve žene žive zajedno i jedna od njih je zlostavljačica, to obično nema tragične posledice, i takođe nemate čitav spektar nasilja.

Neretko je problem i to što kad pretražujete Internet za pojam „zlostavljanje”, doći ćete do vrlo tragičnih primera, najekstremnijih primera, zbog kojih ljudi često pomisle: „Oh, ovo nije moj slučaj”, ili, „Ovo nije on” ili „Da, stvarno mi je žao ovih žena, ali ovo se ne dešava meni.” Poenta je prepoznati nasilje kad započne, kad je još na nivou uvreda, kada započinje manipulacijama, ili verbalnim zlostavljanjem, na primer.

Mnogi nasilnici ne izgledaju kao da su zlostavljači. Najgori zlostavljači ostatku sveta obično izledaju kao super tipovi. Najgori nasilnici su oni za koje kad čujete da neko kaže: „Ovo je zlostavljač”, vi biste obično rekli: „Ne, ne, ne, ne on, on je dobar momak.” Nasilna veza obično počinje na divan način. Nasilnik će se predstaviti kao tip iz snova. Biće sve ono što žena želi. Zar ne? To može biti novac, u početku može biti ekstremno velikodušan, obasipa je poklonima, putovanjima, obećanjima, obećava večnu zajedničku budućnost, kao: „Ti si moja devojka iz snova”, „Nikad nisam sreo nekog kao što si ti, mi smo stvoreni jedno za drugo, treba zauvek da ostanemo zajedno” itd.

Međutim, ta velikodušnost se prilagođava onome što ta, konkretna žena želi i sanja. Tako, ako ste, na primer, feministkinja, ovaj muškarac će se predstaviti kao da je najbolji feminista na svetu. Neće donositi ruže, naravno, jer zna da ruže smatrate stereotipom, nečim iz filmova, pa će njegove ruže biti feminizam. Njegove ruže su reči kojima kaže: „Mrzim sve ove muškarce što su takvi. Ja nisam kao oni.” Ovde je poenta da ne slušate reči, već podtekst, šta se zapravo dešava. A ono što se dešava je previše dobro da bi bilo istinito. A ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, obično i jeste tako.

Mnogi nasilnici, posebno narcisi, su imitatori. Oni će otkriti šta konkretna žena voli, koja su joj interesovanja, šta su njeni tipični hobiji, njen muzički ukus, i odmah će se prilagoditi i počeće da govore iste stvari. Ako ona na početku kaže: „Volim ovu pesmu”, on će odgovoriti: „I ja volim tu pesmu, zar to nije divno?”, sve kako bi ona imala osećaj da je upoznala svoju srodnu dušu. Je l’ tako? Na početku će joj postavljati mnogo intimnih pitanja, kako bi ona imala osećaj da može da se otvori, da ima poverenja, imaće osećaj da je srela nekog ko je stvarno razume, i u tom otvaranju razotkriće informacije koje su ključne za njega. Kada žena otvoreno podeli, na primer, svoje strahove, prošle traume, kroz šta je sve prošla, iskustvo sa bivšim momcima, on će onda znati kako da je obrlati. Tako, ako ona, na primer, kaže: „Moj bivši momak je bio ovakav i nije mi se to sviđalo”, on će reći: „Ja uopšte nisam takav, mrzim takve muškarce, ja sam ovakav” i sve tako. Takođe, ovo će mu obezbediti informacije o njenim slabostima, što će kasnije, kad postane nasilan, iskoristiti.

Foto: Pixabay.com

E sad, mnogi će pitati „Šta, zar on već planira da postane nasilan?” Ne, on ne planira na svesnom nivou, naravno da se i on nada nekoj vezi iz snova. Ali, opet, nije ključno šta on oseća, već šta on misli. Zato što ovi muškarci smatraju da polažu pravo, i imaju osećaj kakve žene treba da budu u vezama. A to znači da kad veza ne ispuni njihove standarde onoga kako žena treba da se ponaša, kakva treba da je sa njim – a to ne moraju biti tipične stvari, tipa da mora da ga čeka sa spremljenom večerom svaki dan. Može biti da on smatra da ona treba da se slaže sa njim u vezi sa politikom, a jednom kad se ona ne složi – oh, ona je posrnula i onda počinje zlostavljanje.

U ovoj početnoj fazi, rani znaci upozorenja mogu biti i preterani izlivi neželjene pažnje. Na primer, muškarac može reći: „Doći ću na aerodrom da te pokupim„, a ona odgovara: „Ne, to nije neophodno.” „Ma hajde, ipak dolazim.” To kod žene stvara osećaj duga, da mu je nešto dužna zato što je toliko fin. On se često trudi da bude posebno dobar sa njenim prijateljima i porodicom, kako bi ih osvojio, da bi svi oni mislili: „Oh, bože, ovo je super tip, divan momak! Tako si srećna što ga imaš. Stvarno bi trebalo da navališ na njega, ako želi da te oženi, fantastično! Samo napred.” Je l’ tako?

Rani znaci upozorenja mogu biti preterani izlivi velikodušnosti koji čine da se žena oseća neprijatno… U jednom od dokumentovanih primera nasilnika koji je kasnije i ubio svoju ženu počelo je tako što bi on rekao: „Oh, napadao je sneg, doći ću da počistim sneg sa tvojih vrata,” ona bi odgovorila: „Ne moraš to da radiš.” „Ma svakako ću počistiti,” i tako dalje.

Ovo je često znak upozorenja, kada vam daje stvari koje zapravo niste tražile, i kreira osećaj da mu nešto dugujete. Plus, tipična stvar, govoriće sa nepoštovanjem o svojim bivšim partnerkama. E sad, naravno, svako može biti loše sreće. Naravno da postoje muškarci koji su imali partnerke koje su se loše ponašale prema njima, i tako dalje, ali išla bih tako daleko da kažem, ako upoznate muškarca koji s nepoštovanjem priča o bivšoj devojci, obavezno proverite sa njom. Čak i da je mrzite, i mislite da je najgora osoba na svetu, uvek proverite sa njom, koja je njena verzija. Možda će vas iznenaditi da je njena verzija sasvim različita od njegove. Zar ne? Obično će muškarac koji je iskusio zlostavljanje u bivšim vezama imati razumevanje za zlostavljane žene. Sa druge strane, muškarac koji je sam nasilnik, ćesto će govoriti da zlostavljane žene preteruju, mrze muškarce i tako dalje, tako da je to ključna razlika.

On može biti i lukav. Ako je tip koji je u prošlosti imao veze sa nekoliko žena, i sve ih loše tretirao, naravno da neće svojoj novoj partnerki reći da su sve žene u njegovom životu bile loše, jer ona može da kaže: „Pa, to je malo previše slučajnosti,” zar ne? Tako da ih može podeliti na nekoliko tipova partnerki. Može reći: „Ova devojka je bila mnogo loša, ali ona druga je bila super, fantastična, ali jednostavno mi je dosadila, znaš? Ali mi se nikad nismo svađali, nijednom tokom deset godina, imali smo divnu vezu,” tako da pomislite da je ovaj tip sposoban da ima dobru vezu. Ponavljam, proverite. Ako proverite sa osobom koja je kao bila ludača, ali i sa onom koja je kao imala divnu vezu sa njim, može vas sačekati iznenađenje.

Još jedan tipičan znak nasilne veze je da se stvari odvijaju veoma brzo. Zašto? Obično se ovakav muškarac umori od održavanja dobre fasade sa početka veze. Tako da, ako upoznate divnog momka koji se čini neverovatnim, i on odmah želi da vas oženi, želi decu, da se uselite zajedno, da stvarate život iz snova, i naravno vaši prijatelji govore: „Ovo je super, imaš ovu divnu priliku”, je l’ tako? „Ako ga ne uhvatiš odmah, možda će nestati i naći nekog drugog.” Ovo su znaci upozorenja. Ako je on super, a želi da ubrza stvari, i ako na bilo kakvu sumnju sa vaše strane tipa: „Da li bi trebalo da ovako srljamo?”, „Nisam spremna da se uselim kod tebe,” ili „Nisam spremna da imam decu u ovom trenutku” on ipak insistira „Hajde, hajde, uradimo to”, to je takođe znak upozorenja. Ili ako pokušava da vaše sumnje prikaže kao dokaz da ga ne volite dovoljno. Često zlostavljanje počinje kad ste mu već nešto dužne. Na primer, ako je već postigao da se osećate kao da je on super osoba, a da ga vi ne volite dovoljno, i ako kažete: „Ne, hajde da sačekamo”, on će reći: „Eto, ovo pokazuje da ti nije stalo do mene” i vi ćete onda osećati: „Oh. Dobro. Nije mi stalo do tebe? Evo ubrzaćemo stvari da ti pokažem da te volim,” zato što ga stvarno volite i ne želite da on pomisli da nećete zajednički život, jednostavno nećete ga u ovom trenutku, i onda ipak pomislite: „Ako je ovo što on želi sada, u redu, ubrzaćemo stvari.”

(SLEDI NASTAVAK)

Možda vas i ovo interesuje
MAJKA SVOG NARODA Omogućila obrazovanje devojčica, kroz zadruge osnaživala žene
AKCIJA ZA PROMENE Formirana Zagovaračka grupa žena sa iskustvom nasilja
KAKO PREPOZNATI NASILNIKA (3) Zlostavljanje ima cilj, nikad potpuno ne prestaje
KAKO PREPOZNATI NASILNIKA (2) Zlostavljanje je priprema za zločin

Odgovori