“Fondacija Ana i Vlade Divac” i “Fondacija Centar za demokratiju” pokrenuli su kampanju protiv diskriminacije žena u radnom okruženju u okviru koje će biti analizirani lokalni akcioni planovi za zapošljavanje i planovi za rodnu ravnopravnost u devet opština Zlatiborskog, Pčinjskog i Južnobačkog okruga.
U narednih 12 meseci projekat će obuhvatiti niz obuka usmerenih na edukaciju medija, organizacija civilnog društva, preduzeća i predstavnika lokalne samouprave o pitanjima položaja žena, saopštila je “Fondacija Ana i Vlade Divac”.
Prvo će biti sprovedena studija – uporedna analiza lokalnog akcionog plana za zapošljavanje i lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u devet opština iz tri okruga (Zlatiborski, Pčinjski i Južnobački okrug), dodaje ta fondacija.
Nakon predstavljanja rezultata predstavnicima opština biće ponuđena tehnička pomoć za rešavanje nedostataka u lokalnim akcionim planovima i u skladu sa preporukama.
U decembru 2020. će biti organizovana Nacionalna konferencija na kojoj će biti predstavljeni nalazi studije i preporuke.
Iz Fondacije očekuju da se u projekat uključi 45 predstavnika lokalnih samouprava, 15 lokalnih organizacija civilnog društva, 30 predstavnika medija i 240 predstavnika preduzeća.
Prema Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2019. godinu, najveći broj pritužbi Povereniku za ravnopravnost Republike Srbije odnosi se na rodnu diskriminaciju.
Pritužbe koje se odnose na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja su, kako je sapšteno iz “Fondacije Ana i Vlade Divac”, na drugom mestu po brojnosti, a od 2014. do 2018. godine žalbe iz oblasti rada i zapošljavanja su uglavnom podnosile žene (57,3 odsto).
Razlozi zbog kojih žene najčešće navode rodnu komponentu kao osnovu diskriminacije u zapošljavanju i na poslu su postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, godine starosti, navodi se u saopštenju.
Kampanja je deo Projekta rodne ravnopravnosti u Srbiji, a pokrovitelji su Balkanski fond za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasada Kraljevine Norveške.
