Ulaganje u proizvodnju lekovitog bilja poput belog sleza je veoma dobro ulaganje jer je na uloženih 1.200 evra po hektaru, očekivana zarada čak 9.000 evra, preporučio je Nacionalni tim za preporod sela.
Ovaj tim je pozvao povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i da čekuju dobru zaradu.
Srbija je jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu sa 3.272 razlicith vrsta, navodi se u saopštenju i dodaje da se smatra da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.
Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija… U te površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 hektara. Procenjuje se da je u toj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi.
Površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće, a Srbija je u 2017. godini izvezla lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu se svake godine povećava za oko pet procenata i Srbija bi to trebalo da iskoristi.
Recimo, za gajenje nevena na jednom hektaru neophodno je ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra. Za gajenje sedmogodišnjeg matičnjaka potrebno je uložili 1.200 evra, a zarada je 6.000 evra godišnje.
Pored neophodnih agronomskih znanja, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.
