Čuvari srednjovekovnog blaga
Manastir Visoki Dečani, smešten u podnožju Prokletija, jedno je od najvećih i najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srednjovekovne Srbije. Podignut u prvoj polovini 14. veka, ovaj monumentalni hram kralja Stefana Dečanskog i danas očarava svojom arhitekturom, freskama i bogatom riznicom. Zbog svoje vrednosti uvršten je na UNESCO listu svetskog kulturnog nasleđa.
Povodom očuvanja i zaštite Dečana, postavljamo pitanja stručnjacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kako bi javnost saznala više o značaju ovog manastira – ne samo kao svetinje, već i kao riznice istorije i umetnosti.
Istorijsko-kulturni značaj
Koje su najvažnije vrednosti manastira Visoki Dečani koje su doprinele njegovom uvrštavanju na UNESCO listu svetske baštine?
Manastir Dečani je upisan na Listu svetskog nasleđa 2004. godine, zbog svoje izuzetne univerzalne vrednosti. Područje Kosova i Metohije je prostor na kome se ukrštalo više drevnih putnih pravaca, od kojih su neki bili glavne srednjovekovne saobraćajnice. Teritorija Kosova i Metohija bila je središnji deo srpske srednjovekovne države u doba njenog uspona, krajem XIII i početkom XIV veka, stoga je sačuvan znatan broj zadužbina vladara, vlastele i crkvenih velikodostojnika.
Manastir Dečani je jedan od strožernih spomenika srpske kulture i istorije. Njegova vrednost odražava se u mnogim poljima. Katolikon – Crkva Hrista Pantokratora sagrađena je kao mauzolej kralja Stefana Dečanskog (1324–1331), skončalog tokom zidanja. Drugi ktitor je njegov sin i naslednik, kralj, a potom i car Dušan (1331–1355). Crkva dimenzijama uveliko premašuje dimenzije ostalih srednjovekovnih hramova. To je najveći očuvani spomenik vizantijskog slikarstva i romaničke skulpture na našim prostorima, a i jedan je od najbolje očuvanih autentičnih sakralnih enterijera u vizantijskom svetu.
Na koji način Dečani svedoče o kulturnom i duhovnom kontinuitetu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji?
Manastir Dečani najvažnija je monaška obitelj na prostoru Metohije od svog nastanka sve do današnjih dana. A možda se posebno može naglasiti da su danas Dečani i njegovo bratstvo od presudnog značaja za opstanak metohijskih Srba koji još nisu napustili Kosovo i Metohiju. Razlog se krije u neprekinutom trajanju manastira skoro punih sedam vekova, kao i činjenici da nikada nije doživeo ozbiljnija razaranja koja bi dovela do dugotrajne zapustelosti monaškog života u njemu. Tome treba dodati da se monaški život odvijao osim u samom manastirskom obziđu i u okolnim kelijama i skitovima, takozvanoj Dečanskoj pustinji. Tako intenzivan duhovni centar u dugom trajanju nije mogao a da ne stvori jaku vezu sa lokalnim stanovništvom koje je u njega dolazilo na molitvu i duhovno okrepljenje.
Kako biste opisali specifičnosti fresaka i arhitekture u poređenju sa drugim srednjovekovnim manastirima Srbije?
Vrednost i specifičnosti fresaka u Crkvi Hrista Pantokratora ogledaju se u neizmernom bogatstvu i brojnosti tema koje su predstavljene na prostranom zidnom platnu. Osim ustaljenih ciklusa vezanih za Hrista, Bogorodicu i najpoštovanije svetitelje, određeni broj se veoma retko sreće u vizantijskom živopisu. Ovde su prikazani retki i jedinstveni ciklusi Geneze, Dela apostolskih, Priča Solomovih, Knjige proroka Danila i Strašnog suda. Pripovedački dar slikara je ovde dostigao svoj vrhunac tako što su uobičajene teme oplemenjene novih motivima, a čak i ponekim detaljima iz savremenog života.
Veoma je retka pojava da u srednjem veku ostane zabeleženo ime graditelja jedne crkve. Na Crkvi Hrista Pantokratora, u natpisu nad južnim portalom –neimar, fra Vita iz Kotora – zabeležio je svoje ime. Za arhitekturu Dečana se često ističe da pripada tzv. raškoj školi, koja je tipična za sakralna zdanja XIII veka, iako je u vreme izgradnje Dečana preovladavao vizantijski stil. Kroz arhitekturu crkava se mnogo toga može saznati o (političkim) težnjama njihovih ktitora. Dečanski katolikon se idejno nadovezuje na Bogorodičinu crkvu u Studenici i Crkvu Svetog Stefana u Banjskoj, s obzirom da sve tri predstavljaju grobne crkve. Time Stefan Dečanski ističe svoju krvnu vezu sa rodonačelnikom svetorodne dinastije, ističe legitimitet sopstvene vlasti i simbolično se poredi sa svojim precima.
Riznica manastira
Koji su najznačajniji predmeti iz riznice i kako oni osvetljavaju srednjovekovni život i duhovnost?
Dečani su doživeli srećnu sudbinu da nikada, koliko danas znamo, ovaj manastir nije sasvim niti za duže vreme zapusteo. Njegova riznica nije premeštana ni seljena, a iskusne dečanske starešine nalazile su načina da njene dragocenosti ostanu sačuvane. Dečani se danas ukazuju kao izuzetan muzej crkvenih starina što sijaju lepotom drvenih ikona, vezova, srebrnih sasuda, nameštaja i drugih umetnički oblikovanih predmeta.
Među nekim od najznačajnijih predmeta mogu se izdvojiti Prva dečanska povelja (1330), Dečanski tipik (oko 1335), Ikona arhanđela Gavrila (pre 1343), Litijska ikona Bogorodice Pelagonitise i plača Bogorodičinog (treća četvrtina XIV veka), Žitijna ikona Svetog kralja Stefana Dečanskog, zografa Longina (1577), rukopis Slova (Pouke) Jefrema Sirina (1337), Pomenik Manastira Dečani (1595), kao i Krst „Cara Dušana” (XVII vek).
Svaki pojedinačni predmet je mala priča za sebe, iz koje se ponekad može saznati dosta toga što nam je bilo nepoznato, a niz ovih malih priča slivaju se u jednu izuzetnu sliku prošlosti ovog znamenitog srpskog spomenika.
Mošti kralja Stefana Dečanskog i istorijsko pamćenje
Koji je značaj činjenice da manastir čuva mošti kralja Stefana Dečanskog za srpski identitet i istorijsko pamćenje?
Mošti Svetog kralja, osnivača manastira, i prvog ktitora Dečanske obitelji svakako su elemenat od naročitog značaja bez kojih bi manastir verovatno imao drugačiju istorijsku sudbinu. Njihova čudotvornost, u koju pored srpskog, ne sumnja ni nepravoslavno lokalno stanovništvo sve do današnjeg dana, posebno su uticale na to da manastir stekne ugled i visoki duhovni značaj u hrišćanskom svetu. Činjenica, da netruležne mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog nikada nisu napustile svoju obitelj, smatra se dokazom njegove velike bogougodnosti i iznad svega zaštite koju pruža monasima ali i lokalnom stanovništvu.
Kako se vrednuje uloga Dečana ne samo kao arhitektonskog i umetničkog blaga, već i kao mauzoleja srpskog vladara?
Osnovni motiv podizanja Dečana bila je namera ktitora da sebi sagradi grobnu crkvu. Kako crkva nije bila zavšrena u trenutku kraljeve izenadne smrti u novembru 1331. godine, Stefan je prvo bio sahranjen na drugom mestu. Po završetku radova 1334/1335. godine njegovo telo bilo je preneto u Dečane. Njegove mošti su 1343. zatečene miomirisne i položene su u ukrašeni kivot pred ikonostasom. Na njegovom grobu ubrzo su počela da se zbivaju čuda, a od tog trenutka Stefan Dečanski počinje da se naziva svetim, postaje zaštitnik manastira i njegova slava kralja mučenika počinje da se širi. Utemeljenju kulta Svetog kralja doprinelo je sastavljanje bogoslužbenih tekstova koje je napisao Grigorije Camblak oko 1400. godine. Kroz mnoga teška vremena, ratove i nedaće koji su se odvijali na tom prostoru značaj Svetog kralja i njegovih čuda okupljali su srpski narod. Danas se zavet prvog ktitora manastira čuva u izuzetno lepo uređenom manastiru i kroz svakodnevno obavljanje službe Božje.
Konzervacija i savremena zaštita
Kako je sprovedena zaštita arhitektonskog nasleđa manastira Dečani?
Hram manastira Dečani odlikuje izvanredno oblikovana fasada od dve vrste kamena, svetložutog banjičkog mermernog oniksa i crvenkaste bistričke mermerne breče. Iako je fasada očuvana u odličnom stanju preduzeto je više zahvata čišćenja i određenih restauratorskih postupaka. Isto je primenjeno i na arhitektonskoj plastici koju čine raskošno isklesani portali, okviri za prozore i brojne skulpture sa floralnim i figuralnim predstavama. Svi ovi elementi su brižljivo analizirani, dokumentovani i konzervirani u dužem vremenskom periodu, a za pojedine skulpture izrađene su replike. Veoma važan postupak u fizičkoj zaštiti hrama bila je kompletna zamena olovnog krova.
Druga značajna građevina je trpezarija koja je stradala 1949, ali je zahvaljujući restauraciji u potpunosti obnovljena. Prvobitno je to bila građevina sa kamenim stolovima i klupama, a danas je podeljena na dve celine, na deo za obedovanje i u drugom delu je smeštena riznica. Značajni arhitektonski zahvat primenjen je i prilikom obnove ulazne kule u manastir. Kula je više puta stradala i obnavljana tokom vekova. Poslednja obnova nastala je početkom XIX veka i to je izgled kule kroz koju i danas ulazimo u manastir.
Severno od crkve nalaze se Arhimandritija i Milošev konak, koji su izgrađeni krajem XVIII i početkom XIX veka u tadašnjem tradicionalnom stilu. To su građevine od drveta, Konak ima trem, a na vratima u svaku keliju su ukrasi izrađeni od drveta. Prilikom adaptacije za boravak monaha i gostiju ovde dve građevine detaljno su konzervirane i zaštićene od uticaja klime i drugih rizika, a krov je u potpunosti obnovljen.
Na koji način se štiti živopis u hramu?
Za kvalitetnu zaštitu zidnog slikarstva u hramu neophodno je da se obezbede odgovarajući uslovi sredine propisani standardima u oblasti konzervacije. U tom pogledu već su obavljeni odgovarajući građevinski i arhitektonski radovi i intervencije kojima je sprečen prodor vlage atmosferskog porekla i prekomernog kapilarnog dotoka. Drugi važan postupak je da se obezbede uslovi dinamike istorijske mikroklime. Konzervatorski principi se zasnivaju na uspostavljanju poželjnog režima opsega i maksimalnih dozvoljenih dnevnih varijacija relativne vlažnosti i temperature kao i broja izmena vazduha u prostoru u onoj meri u kojoj je to moguće, s obzirom da se radi o „živom“ hramu u kojem se obavlja bogosluženje. Potrebne korekcije mikroklimatskog režima vrše se pasivnim merama kad god je to moguće.
Izvedeni su radovi na čišćenju soli nataloženih na pojedinim površinama živopisa. Oslikane zidne površine odaju izvanredan utisak očuvanosti. U tom pogledu, veoma je važno da se obave detaljni istraživački radovi u cilju utvrđivanja najnovijeg stanja fresaka na osnovu kog se donose nove mere za postupke zaštite.
Povezivanje prošlosti i sadašnjosti
Koje još vidove zaštite primenjuju stručnjaci Republičkog zavoda?
Doprinos Republičkog zavoda u zaštiti, proučavanju i prezentaciji izvanrednog kulturnog značaja manastira Dečana predstavljaju publikacije koje su naši stručnjaci izradili. Na primer monografija „Dečanska riznica“ autora Mirjane Šakote prvi put je objavljena 1984. godine, a zbog izuzetnog kvaliteta i značaja, u novijem periodu bratstvo manastira Dečani izdalo je dva nova dopunjena izdanja. Takođe, za proučavanje arhitekture hrama dragocena je publikacija Milke Čanak Medić „Manastir Dečani – saborna crkva i arhitektura“ (2008). Ovome bi trebalo dodati i da su naši saradnici objavili brojne stručne tekstove u vezi rezultata arhitektonskih, arheoloških i istorijsko umetničkih istraživanja u manastiru Dečani.
Jedan vid zaštite predstavlja i naša obaveza da godišnje izveštavamo Uneskov Centar za svetsku baštinu o stanju očuvanosti manastira Dečani i ostala tri dobra na Kosovu i Metohiji, koji su od 2006. godine upisani na Listu svetske baštine u opasnosti.
Manastir Visoki Dečani nije samo arhitektonsko i umetničko čudo, već i živi spomenik srednjovekovne Srbije, mesto sećanja i identiteta. Kroz brigu i posvećenost konzervatora i stručnjaka Zavoda, ovaj biser srpske i svetske kulturne baštine čuva se od zuba vremena i prenosi budućim generacijama.
