Da pokrenu besplatnu aplikaciju u kojoj će hrana iz prodavnica i restorana biti spašena, supružnici Jelena i Nemanja Trbović dobili su nakon saznanja da se trećina hrane koja se proizvede u svetu baci i da ova poražavajuća statistika predstavlja veliki etički i društveni problem, ali i da zagađuje životnu sredinu.
Oboje su studirali u Austriji i tamo su se zainteresovali da naprave nešto slično i u Srbiji.
U jednom marketu u Beču za četiri evra kupili su korpu iznenađenja i u njoj dobili paket voća, povrća, žitarica, tojest kvalitetne proizvode koji su bili pred istek roka.
Sada se njihove korpe iznenađenja nalaze u aplikaciji Njuppa, a sadrže proizvode kojima uskoro ističe rok do kojeg ih je najbolje upotrebiti (to može da bude i do mesec dana), a o kojima informacije dobijate direktno u aplikaciji i preuzimate ih u prodavnici, restoranu, poslastičarnici, pekari.
„Kada smo počeli da razmišljamo o Njuppi, ja sam bio zaposlen u jednoj austrijskoj kompaniji na poziciji ekonomiste specijalizovanog za lance snadbevanja. Aplikaciju smo spremali godinu i po dana, pustili je u rad u julu 2024. godine, a ja sam u međuvremenu dao otkaz i potpuno se posvetio tom našem projektu“, kaže Nemanja za Priče sa dušom.
Kako Njuppa funkcioniše?
Prvo je treba preuzeti na telefon sa Play prodavnice, App Store ili Huawei AppGallery, nakog čega sledi jednostavna registracija. Na osnovu lokacije na kojoj se korisnik nalazi, u ponudi će biti objekti sa proizvodima pred istek roka, odnosno sa proizvodima koji su spakovani u korpe iznenađenja.
Proizvodi se ne biraju, već se kupuje unapred pripremljena korpa od strane prodavca.
To može da bude, na primer, slana korpa sa pecivima iz pekare, slatka korpa sa slatkišima iz prodavnice, korpa sa voćem, sa konditorskim proizvodima i slično.
Proizvodi iz pekara, restorana i poslastičarnica su kvalitetna hrana koja je pripremljena istog dana kada se i prodaje i na ovaj način pruža joj se druga šansa da dođe do potrošača.
Ovu korpu sam rezervisao preko aplikacije u marketu Aman i sve što vidite koštalo je 879 dinara.
U odnosu na lokaciju korisnika, prikazuju mu se najbliži lokali u koje treba otići direktno po korpu, ali nakon rezervacije preko aplikacije i onlajn plaćanja.
Popusti idu od 55 odsto do 70 odsto, a korpe sa uračunatim popustom koštaju od 379 dinara pa naviše.
„Kad ljudi čuju da je reč o proizvodima kojima ističe rok, obično pomisle da je to loša roba i da nije zdrava, međutim situacija je potpuno drugačija i reč je o zaista kvalitetnim proizvodima.“
„Na primer, u jednoj pekari prave peciva i rade do 18 sati. Ne uspeju sve da prodaju i pred kraj radnog vremena oni na aplikaciji oglase da imaju određenu korpu sa proizvodima sa ogromnim popustom. Korisnici koji to vide, rezervišu svoju korpu i dođu u lokal po nju. U duhu ekoloških principa, ne radimo dostave, već korisnici dođu na lice mesta“, istakla je Jelena.
Nemanja dodaje da se prema statističkim podacima u Evropskoj Uniji baci oko 74 kilograma hrane godišnje po stanovniku, dok se u Srbiji baca čak 109 kilograma po jednom stanovniku.
Nažalost, kako kaže, kod nas nema regulative u toj oblasti, odnosno ona nije zakonski regulisana na najoptimalniji način.
„Korist za naše partnere (trgovinske lance, restorane, prodavnice, pet šopove, cvećare…) je to što pored smanjenja otpisa automatski imaju i smanjenje troškova transporta i uništenja robe koja se nije prodala, zatim promotivni karakter kroz društveno-odgovorno poslovanje, ali i vidljivost kod naših 30.000 korisnika koji mogu i nešto dodatno da kupe kad dođu po korpu. Svakome izdajemo i sertifikate, odnosno za svaku spašenu korpu u aplikaciji se može videti koliko je CO2 ušteđeno, koliko struje, vode, obradivog zemljišta“, objasnila je Jelena i dodala koji su benefiti za korisnike.
„Osim uštede i popusta od 55 do 70 odsto, ljudi nam kažu da se lepo osećaju dok koriste aplikaciju jer su na taj način napravili prvi korak ka nečemu boljem i održivijem kao što je zaštita životne sredine. Mi njih na neki način nazivamo herojima jer zajedno radimo na nečemu što je važno, a što nažalost ne dobija dovoljno medijskog prostora.“
Jelena i Nemanja kažu za Priče sa dušom da im je cilj da ova aplikacija pomogne ljudima, da probudi ekološku svest i da iza njih ostane nešto za buduće generacije koje će živeti u lepšem, zdravijem okruženju i sa boljim navikama.
„Za sada imamo više oko 150 registrovanih partnera po celoj Srbiji i više od 30.000 korisnika. Moram priznati da je teže doći do partnera jer smo novi i mladi, pa je teško steći kredibilitet kod korporacija, a da ne govorim o tome što svi uvek prvo traže da vide broj korisnika, pa tek onda da razgovaraju. S druge strane sa korisnicima je mnogo lakše, a onaj ko jednom naruči korpu iznenađenja, on posle stalno gleda kada će izaći neka nova ponuda“, kažu Trbovići.
Jelena i Nemanja su se upoznali tokom studija u Beču dok su kao studenti honorarno radili kao konobari u jednom klubu.
Jelena je rođena na Kosovu i Metohiji, odrasla je i školovala se u Jagodini, dok je Nemanja rođen u Novom Sadu, a detinjstvo i osnovnu školu završio je u Inđiji.
Ona je završila osnovne studije matematike u Kragujevcu, a zatim u Beču master matematiku u finansijama i osiguranju, a Nemanja master ekonomiju i specijalizaciju za snadbevanje.
„Imali smo po 24 godine kada smo se upoznali, a dve godine kasnije smo se venčali.“
„Sada imamo dve ćerke i živimo na relaciji Srbija – Austrija, mada smo sve bliži odluci da se ovde preselimo. Firmu smo registrovali u Beogradu, dok su nam kancelarije u Novom Sadu, u Naučno-tehnološkom parku. Sa nama je u ovom start apu i kolega Darko, koji je programer i moj brat Novak“, rekla je Jelena.
„Kada se hrana nađe na deponiji, ona prouzrokuje 25 puta jači zagađivač od ugljen dioksida, a to je metan, što utiče na uništavanje ozonskog omotača.“
„Istraživanja su pokazala da ako želimo da utičemo na prirodu i smanjimo globalno zagrevanje da treba da krenemo od smanjenja bacanja hrane. Nije nam bilo svejedno kad smo videli koliko se hrane baca u Srbiji i to nam je bila dodatna motivacija za Njuppu“, rekao je Nemanja.
Mnogo je planova i posla pred porodicom Trbović. Žele da prošire svest među kupcima da smanje bacanje hrane, da to što na proizvodu piše „najbolje upotrebiti do“ ne znači da rok trajanja tada ističe, da se posle Srbije prošire i na tržišta okolnih zemalja i da se uskoro sa ćerkama vrate kući za stalno.
Njuppu možete skinuti na sledećem linku OVDE. Na instagramu su OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević
