Najskuplje marke prodate u Srbiji, bazirajući se na kataloškim vrednostima, kao i na katalozima aukcijskih kuća u poslednjih 20 godina, su pozicije maraka koje pripadaju Kneževini/Kraljevini Srbiji: Novinska marka Grbuša iz 1866. – prva štampa, kataloški broj 1, i Novinska marka Knez Mihailo, 1 para, iz 1868. – tzv. treće štampanje u maslinastoj boji.
Marke koje su najtraženije, i odmah bi se prodale ukoliko se pojave na tržištu, što se srpskih maraka tiče su: Knez Mihailo iz 1866, tzv. bečko štampanje sve tri vrednote, novinska marka Grbuša iz 1866. u tabačiću i pojedinačni komadi – sve četiri štampe, Knez Milan – različite štampe i varijacije zupčanja. Među jugoslovenskim markama to su: Tabak Esperanto 1953, „50 godina Oktobarske revolucije”, 1957, u češljastom umesto u linijskom zupčanju, i „Neizdati” Tito, iz 1972. godine.
Najskuplja marka na svetu je švedska marka – Treskilling Yellow, sa greškom u boji. (Više na en.wikipedia.org/wiki/Treskilling_Yellow)
Marke sa greškom postoje, i one su posebna oblast sakupljanja i interesovanja kolekcionara. Po vrednosti se mogu izdvojiti marke koje imaju grešku u boji: Kralj Petar, 3 din, iz 1911. godine u pogrešnoj ljubičastoj boji, Trojički sabor 1911 vrednost 1 PARA u crvenoj umesto u sivoj boji.
Greške se odnose i na pomereno zupčanje, delimično zupčanje, nezupčanost, promenjenu boju, delimičnu štampu, greške u nazivu, pretiske i sve kombinacije pretisaka nove nominalne vrednosti (obrnuti, pomereni)…
Pojedine greške često dostižu tržišnu vrednost koja prevazilazi vrednost i najskupljih maraka iz te oblasti.
Marke sa likom predsednika Tita još uvek privlače pažnju sakupljača. Kupuju ih strani turisti i Muzej istorije Jugoslavije. Posebno, izdanje povodom njegovog 80. rođendana 1972. godine, koje je odštampano, pa je naloženo da se uradi novo.
Marka koja je jedinstvena i samim tim neprocenjiva – za Srbiju je to svakako tzv. marka „Milanče” iz 1872. u tzv. tete-beche formi, iz čuvene Ferarijeve zbirke, kao jedini poznati primerak. Poslednji put prodata je na aukciji za 70.000 švajcarskih franaka.
Starije marke su uvek traženije. Na primer, predratne se traže više od SFRJ maraka. Predratne marke su i kataloški više vrednovane, samim tim i ciljna publika sakupljača je manja. Marke SFRJ štampane su u ogromnim tiražima, pa je i njihova ponuda veća, a kataloška procena niža. Ono što je sigurno je da će dobra zbirka Kneževine ili Kraljevine Srbije uvek naći sakupljača, jer je to period klasične filatelije, a sakupljača klasične filatelije ima u celom svetu.
Sve poštanske marke imaju vrednost. Nakon što se tiraž proda i one nestanu sa prodajnih šaltera, dobijaju veću vrednost, u zavisnosti od filatelističke oblasti, teme, važnosti događaja koje marke obeležavaju, a posebno u zavisnosti od interesovanja filatelista u zemlji i svetu. S tim u vezi, sve bi ih trebalo čuvati.
Autor: Pošta Srbije/RJ Srbijamarka
