Narodni muzej Srbije priprema posebnu izložbu pod nazivom „Težim putem. Stvaralaštvo stranih umetnica iz Narodnog muzeja Srbije“, koja će biti svečano otvorena u četvrtak, 18. septembra u 18 časova u Kabinetu grafike. Postavka obuhvata 39 dela – slike, pastela, grafike i crteže – 20 umetnica koje su stvarale od druge polovine 19. do kraja 20. veka.
Izložbom se skreće pažnja na istorijsku borbu žena da zauzmu ravnopravno mesto u umetničkom stvaralaštvu. Iako su mnoge umetnice kroz vekove stvarale u senci svojih očeva, muževa i braće, njihova dela nisu zasebna, već deo šireg umetničkog nasleđa.
Umetnice iz Evrope i sveta
Pored francuskih autorki, na izložbi će biti predstavljene umetnice iz Rusije, Velike Britanije, Holandije, Nemačke, Švajcarske, Amerike, Poljske i Italije. Njihov opus obeležava moderni izraz, često u kontrastu sa konzervativnim društvenim normama.
Posebno mesto zauzimaju dela Roze Boner, prve dame francuskog animalističkog slikarstva, i Marije Baškirceve, čiji je kratak, ali snažan opus postao simbol pobune protiv ograničenja. Izloženi su i radovi Bert Morizo i Meri Kasat, cenjenih impresionistkinja bliskih sa Maneom, Pisaroom i Renoarom.
Tu su i imena poput Marije Loranzen, muze Apolinera, Sizan Valadon, koja je nadahnula Dega i Tuluz-Lotreka, te Ethel Voker i Vanese Bel, pionirki ženskog umetničkog izraza u Britaniji. Umetnice iz Holandije, poput članica grupe „Amsterdamske gospođice“, donele su novu dinamiku savremenom dizajnu i likovnoj sceni.
Ruska avangarda i savremeni izraz
U Rusiji, na pragu Oktobarske revolucije, javlja se snažan talas umetnica avangarde – među njima Ljuba Kozincova i Soňa Delone, koje u svoja dela unose principe konstruktivizma, orfizma i simulanizma. Nemica Käte Kolvic koristila je grafiku kao medijum protesta protiv nepravde i patnje, dok su kasnije generacije, poput Marije Jareme i Daniele Kampo, oblikovale postmodernistički izraz obojen nostalgijom i realizmom.
Doprinos i značaj
„Izložba pokazuje kako su umetnice, uprkos društvenim i institucionalnim preprekama, uspele da izgrade autentičan izraz i ostave dubok trag u evropskoj i svetskoj umetnosti. Njihovo stvaralaštvo nije izdvojena kategorija, već deo ukupnog umetničkog toka“, poručuju iz Narodnog muzeja Srbije.
