U prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta juče je predstavljena „Monografija Žarko Laušević“, u izdanju izdavačke kuće Hipatia, uz suizdavača Filmski centar Srbije. Knjiga okuplja sećanja više od 50 saradnika i kolega, kao i 10 bliskih prijatelja legendarnog glumca, pružajući jedinstven i emotivan uvid u njegov profesionalni i privatni život.
Promociju je, kroz duhovit i emotivan ton, vodio Žarkov dugogodišnji prijatelj Irfan Mensur, a prvi se obratila urednica monografije, novinarka Radmila Stanković. Istakla je da je knjiga rezultat timskog rada i sećanja više od 60 sagovornika:
Aleksandar Saša Milosavljević pisao je o pozorištu, Marijana Terzin Stojčić o filmu, a Branka Otašević o televiziji. „Anitina ideja da govore prijatelji pokazala se izvanrednom — dobili smo sliku Žarka kakvu do sada nismo imali“, naglasila je Stanković.
Kroz video-poruku obratio se i Radoš Bajić, govoreći o saradnji sa Žarkom na filmu Heroji Halijarda i o njegovom snažnom profesionalnom i ljudskom pečatu. O Žarkovoj harizmi, posvećenosti i posebnoj unutrašnjoj svetlosti govorila je rediteljka Ljiljana Todorović, dok je Miroslav Lekić, reditelj sa kojim je Laušević najviše radio, podelio anegdote iz njihovih dugogodišnjih saradnji.
Dirljive priče ispričali su i:
-
Darko Bajić, koji ga je celog života zvao „Laki“ i opisao kao osmeh i nežnost;
-
Ivana Zečević, koja je istakla da će zauvek pamtiti njegove nasmejane oči i podršku u najtežim trenucima;
-
Milan Marić, koji je govorio o Žarkovoj toplini prema mladim glumcima;
-
Ivan Ivanović, za koga je upoznavanje sa Žarkom jedan od najvažnijih trenutaka u životu;
-
Vlade Divac, koji je ispričao kako je Žarko njegovom sinu u Njujorku postao „drugi otac“, uvek naglašavajući važnost dostojanstva;
-
šansonjerka Vita Mavrić, čija je priča o njihovom prijateljstvu izazvala posebno emotivne reakcije;
-
Dragan Bjelogrlić, koji ga je nazvao „crnogorskim princem“ i „možda najvećim glumcem kojeg sam upoznao“.
Irfan Mensur je otkrio i jednu intimnu uspomenu, Žarkovu šolju za kafu koju je čuvao pored sebe tokom promocije: „Svako jutro pijem kafu iz te šolje. Tako će biti do kraja mog života.“
Reditelj Raša Andrić evocirao je kratku, ali snažnu saradnju tokom filma Leto kad sam naučila da letim, ističući Žarkovu umetničku skromnost i posvećenost, kao i njegovu podršku mladim kolegama.
Monografija Žarko Laušević dostupna je u knjižarama Vulkan, Laguna, Delfi i Službeni glasnik. Posebne zahvalnice upućene su Filmskom centru Srbije, UFGS-u, GOS-u, porodicama i saradnicima koji su pružili pomoć u realizaciji.
Dizajn knjige potpisuje Izabela Martinov Tomović, a fotografiju korica Nebojša Babić.
