„Ovo je prsten Marin, Nikoline žene, Bog joj pomogao“ stoji na natpisu prstena koji je pripadao supruzi srpskog vlastelina, Nikole Skobaljića a čuva se u muzeju u Leskovcu.
Na prstenu se pored natpisa, na prednjoj strani vidi ugraviran grb Nikole Skobaljića, koji prikazuje vuka, koji se propinje na šlemu. On je kao vlastelin i vojvoda u vreme Despota Vuka Brankovića, upravljao oblašću oko Leskovca, iz utvrđenja Zelen Grad. O vojvodi Skobaljiću mnogo saznajemo iz narodnih pesama, gde je opisan kao junak, natprirodnih moći, počev od rođenja, gde ga je po predanju rodila devojka iz sela Vine, jedući živu ribu skobalj, a da je preminuo tako što je, kada su ga Turci opkolili, njegov konj uzleteo u nebo i odneo ga u legendu.
Međutim, istorijska priča je mnogo surovija od narodnog predanja, jer je on posle nekoliko pobeda nad Turcima (iako je despot Branković insistirao da se ne bori sa njima), došao u situaciju da se 1454 g. bori sa ogromnom vojskom, koju su Turci dovukli do Zelen grada, bio potučen, uhapšen i zajedno sa stricem nabijen na kolac i ostavljen ispred grada. To je bio prvi takav surov slučaj smaknuća koji su osvajači primenili.
Na žalost, hapšenju je prethodila izdaja njegove kume, koja se izgleda u srpskom narodu, nije baš retko dešavala. Mnogo vekova kasnije, u znak sećanja na tako legendarnog junaka, bogata industrijska porodica Teokarović iz Leskovca, podići će 1935-36 g. crkvu sv Jovana Krstitelja, kao svoju zadužbinu, a na mestu na kom je bila crkva zadužbina Nikole Skobaljića.
Danas, grad Leskovac u okviru svog muzeja ima izložene eksponate u znak sećanja na ovog junaka a među njima je jedan od zaista impresivnih, rekonstrukcija njegovog oklopa u prirodnoj veličini, koji dominira muzejskim prostorom.
