Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da najveća kolonija belih roda u Srbiji, koja se nalazi na nedovršenom objektu pored auto-puta u Novom Sadu, nastavlja da raste. Ovogodišnjim monitoringom evidentirano je čak 75 aktivnih gnezda, što ovu koloniju svrstava među najveće u Evropi.
Tokom nedavnog snimanja i kartiranja kolonije potvrđeno je da se na ostacima betonske konstrukcije nalazi 75 aktivnih gnezda bele rode (Ciconia ciconia). Prema dostupnim podacima, jedino veća kolonija nalazi se u španskom gradu Alfaro, gde je registrovano oko 120 gnezda.
Kolonija u Novom Sadu prati se od 2014. godine, kada je na ovom objektu pronađeno prvo gnezdo. Od tada broj roda kontinuirano raste, pretvarajući nedovršenu građevinu u jedno od najznačajnijih gnezdilišta ove vrste u Evropi.
Prema procenama stručnjaka, od kraja juna do sredine jula koloniju će napustiti gotovo 300 mladunaca, koji će krenuti na svoje prvo veliko putovanje do zimovališta u podsaharskoj Africi. Bele rode tokom migracije prelaze oko 12.000 kilometara u jednom smeru, pri čemu su izložene brojnim opasnostima.
Najveće pretnje predstavljaju gubitak vlažnih staništa, krivolov, kao i sudari sa električnim vodovima. Posebno su ugrožene mlade rode koje prve dve godine života provode lutajući Afrikom, a statistike pokazuju da se tek jedna od deset uspešno vrati na mesto izleganja nakon tri godine.
„Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu. To nas još više obavezuje da se ova kolonija očuva kao velika prirodna vrednost“, izjavio je Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Stručnjaci ističu da uspeh novosadske kolonije pokazuje izuzetnu sposobnost roda da se prilagode urbanom okruženju. Međutim, upozoravaju da se veliki deo njihove ishrane danas oslanja na gradsku deponiju, dok su nekadašnja prirodna hranilišta – ritovi, bare i plavne livade uz Dunav – u velikoj meri nestala usled urbanizacije.
„Kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala“, zaključio je Stojiljković.
