Nezavisna porodica je u izraelskom zakonu definisana kao „roditelj koji nije oženjen/udata i ima dete u starateljstvu koje još nije napunilo 18 godina“. U nezavisne porodice spadaju od samohranih majki ili očeva, do udovica ili udovaca, kao i razvedeni ili ljudi koji su usvojili dete a da nisu ili ne žele da ostvare bračni život. Svaki od navedenih je specifičan slučaj sam po sebi te se pojavila potreba da zakon obuhvati sve jednako kada je ispomoć države u pitanju.
Porodice koje ispunjavaju ovu definiciju imaju pravo na beneficije prema Zakonu o nacionalnom osiguranju i drugim zakonima koje sprovodi nacionalni Zavod za osiguranje. Vreme i okolnosti su učinili da se u Izraelu zakoni menjaju od samohrane majke pa sve do nezavisne porodice. Činjenica da nisu samo majke te koje ostanu same sa decom nego i očevi, a sve zavisno od okolnosti, dovela je do poslednje promene 2014. godine kada je promenjen zakon kako ne bi došlo do vređanja roditelja, odnosno izuzeća jednog od njih iz Zakona o dohotku.
S obzirom da u razvedenim porodicama nijedan od roditelja nije prestao da postoji, tražilo se rešenje da se takva porodica ne označi kao “samohrana majka” jer je otac jednako prisutan u životu dece koji jesu bili glavna i jedina osnova po čijoj dobrobiti se zakon razmatrao. Osim samog naziva po kojem se tretiraju nezavisne porodice, postoji još mnogo povlastica koje nezavisni roditelji „uživaju“ po zakonu.
Dodaci, garancija odnosno kompletiranje prihoda i srodnih pogodnosti, primanje dohotka bez prijave na biro rada, pravo na podršku za roditelje koji završavaju srednju školu, alimentacija koje se isplaćuje preko nacionalnog Zavoda za osiguranje, dodatak za majku sa invaliditetom koja je samostalni roditelj, poreske povlastice, dodatni slobodni dani u slučaju dečijih bolesti, pomoć pri obrazovnom usavršavanju, pomoć samostalnim porodicama u finansiranju dnevnih centara i obdaništa, pomoć u finansiranju letnjih kampova, dnevnog boravka, dnevnih negovatelja, čuvanja dece, popusti na porez za imovinu, račune za struju, pomoć pri kupovini stana, promocije zapošljavanja, stručno osposbljavanje, stipendije, pomoć lokalnih vlasti i još mnogo toga.
Sve gore nabrojano može da uživa jedna samohrana odnosno nezavisna porodica u zavisnosti od specifičnosti slučaja. Ukoliko jedna nezavisna porodica ima dete ili decu rođenu sa hendikepom ista će imati povlastice i pomoć pri kupovini stana/kuće kao i svim neophodnim sredstvima za normalizaciju života. Od invalidskih pomagala do kola i slično, a ovakvu pomoć će imati i porodice sa oba roditelja ali pod drugačijim zakonima.
Ovakva, nezavisna porodica se po zakonu formira retrospektivno i u skladu sa razvodom, razdvajanjem, napuštanjem jednog roditelja, smrću jednog od roditelja ili usvajanjem i shodno tome se dobija pomoć države.
Sve ovo čitanjem jednog članka može da zvuči vrlo primamljivo što u suštini i jeste ali dobijanje statusa nezavisne porodice nije tako lako kao čitanje. Iako država mnogo pomaže porodice koje nisu u svom izvornom obliku i ne odbacuje ih niti ih razdvaja ipak da bi se dobio takav status je potrebno mnogo vremena i brdo formulara u dokazivanju jer postoje i oni koji sve te zakone i povlastice pokušavaju da iskoriste iako im zapravo ne sleduje. Iz tih razloga ukoliko se neko prijavi kao nezavisna porodica može se desiti i da mu u bilo koje doba nepozvani navrate inspektori u kontrolu. Takvi kontrolori su oformljeni baš zbog zloupotrebe zakona pa se shodno tome i sami zakoni menjaju.
Osim ispomoći koju pruža sama država, postoje i druge organizacije koje pomažu nezavisne porodice u raznim plaćanjima i koje se odnose na srednji niži ekonomski nivo društva. Mnogi koledži i univerziteti daju u saradnji sa državom ili nekom organizacijom stipendije roditeljima koji nisu završili srednju školu te stoga imaju poteškoća da pronađu bolje plaćen posao pa u nekim slučajevima plata koju roditelj zarađuje zajedno sa isplatom koju dobija od države može biti manja nego je neophodno za normalan život.
Svi mi ipak želimo najbolje našoj deci ali nismo svi u mogućnosti da im to nešto najbolje i obezbedimo te nam je itekako neophodna pomoć društva odnosno države.
Autor: Sandra Janićijević
