Ardijana je imala 13 godina kada je prisustvovala potresnoj sceni. “Došli su neki ljudi kod nas i sedeli, ovako kao što mi sada sedimo i dogovorili se sa mojim ocem da se moja sestra venča sa njihovim sinom“, priseća se Ardijana slike od pre samo tri godine. Slike koja se u romskim naseljima često viđa: „Moj otac je pitao moju sestru – je l’ hoćeš? Ja znam da ona nije htela, ali je iz straha pristala“.
Ardijanina sestra imala je tada samo 15 godina. Ubrzo posle stupanja u brak, devojčicu su ljudi, koje je tek upoznala, odveli u Francusku. Nije prošlo mnogo, suočila se i sa nasiljem u porodici. “Jednom nas je zvala telefonom i rekla – spasite me odavde, kako znate. Moj otac je razgovarao sa njenim mužem, ali to se ponovilo“, tužno govori sada šesnaestogodišnja devojčica.
Ardijanina sestra je u nepoznatoj zemlji ipak smogla snage da nasilnika prijavi policiji. Tri godine kasnije, našla je utočište u sigurnoj kući za žrtve porodičnog nasilja. “Ja to neću!“, odlučno izgovara Ardijana. “Hoću da idem u školu. Da nije škole, ne bih znala da čitam, da pišem…Ne bih znala šta da radim“.
Dok to govori, Ardijana pogledom traži potvrdu za svoje reči kod Svetlane Ilić aktivistkinje Romskog centra Bibija, koja je njena podrška da ostane čvrsta u stavu da nastavi školovanje. Ta podrška Ardijani je bila naročito važna kada se pre šest godina, kao desetogodišnja devojčica, sa roditeljima i sestrom, vratila iz Nemačke. Svetlana joj je tada pomogla da se vrati u školsku klupu, lako prođe kroz period ponovnog prilagođavanja i shvati da tu pripada. Bez tog oslonca i danas bi joj bilo teže da ostane posvećena nastavi.
Svetlana nije pomogla samo Ardijani, već mnogim devojčicama koje je sada teže pokolebati da napuste obrazovanje. Na radionicama i kursevima, koji su se održavali uz podršku UNICEF-a, one i njihove majke osnaživane su da se stručno usavršavaju i da uče o svojim pravima, svom zdravlju i obrazovanju. U saradnji sa Centrom za obrazovne politike, aktivistkinje Romskog centra Bibija svakoj devojčici i majci pristupale su po individualnom planu.
“Kada smo počele da radimo sa devojčicama od 13, 14, 15 godina, bila sam sumnjičava u početku“, kaže Svetlana. “Pitala sam se da li će redovno dolaziti, plašila sam se da li će ići pravo kući posle kursa, pa sam ih čekala. Međutim, shvatila sam da sam bespotrebno brinula, one su odgovorne devojčice koje su bile najzainteresovanije da uče. One mi pošalju poruku kad dođu kući. Kurs im se dopao i što je najvažnije dao im je samopouzdanje“.
Ardijana se potvrdno osmehuje. Na kursevima je učila o nezi lepote. Za to ima i sertifikat, ali ne želi da se tu zaustavi. Htela bi da to bude njen poziv. “Najviše mi se svideo manikir i šminkanje. To mi dobro ide. Čak sam i nastavnicu šminkala, ja od svih devojčica“, kaže ponosno Ardijana.
Šesnaestogodišnjakinja vredno radi na pripremnoj nastavi za malu maturu, koja je uskoro očekuje. Školovanje želi da nastavi u „Školi za negu lepote“. Samouvereno kaže da će klupu deliti sa svojom, godinu starijom, vršnjakinjom-mentorkom Samirom.
“Samira je veoma dobra učenica, koja svojim primerom podstiče Ardijanu da bude bolja, ne samo u školi i na kursevima, nego i uopšte u ponašanju“, objašnjava aktivistkinja Svetlana Ilić iz Romskog centra Bibija. Samira je Ardijanina podrška da upiše srednju Školu za negu lepote. “Bitno je da volite to što radite i da verujete u sebe“.
“Moje je da učim, da radim i da imam svoju platu i svoj stan“, zaključuje vedro Ardijana.
Uz podršku UNICEF-a, u saradnji Romskog centra Bibija i Centra za obrazovne politike, 60 devojčica i mladih žena iz Beograda koje su napustile školu, osnaženo je da nastave školovanje i završe sertifikovane kurseve. Na tom putu imale su podršku aktivistkinja, ali i vršnjačkih mentorki, devojaka njihovih godina iz njihovih sredina, koje im mogu biti uzor. Osim što im pomažu da prate program po individualnom planu, one su im podrška i u obuci da kasnije lakše pronađu posao.
Cilj UNICEF-a je da dečiji brakovi, koji su naročito česti u romskim naseljima, postanu prošlost do 2030. godine. Projekat Romskog ženskog centra Bibija deo je šireg programa koji UNICEF sprovodi sa partnerskim organizacijama: romskim NVO, Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu i Centrom za obrazovne politike u Pirotu, Novom Bečeju i Beogradu, kao i na nacionalnom nivou, u cilju okončanja dečijih brakova u Srbiji.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UNICEF su podstaknuti ovim problemom početkom 2019. godine pokrenuli Nacionalnu koaliciju za okončanje dečijih brakova čiji je zadatak da se kroz usmerenu i koordinisanu akciju relevantnih aktera doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji, naročito u romskoj populaciji.
Ovaj cilj ostvaruje se kroz jačanje opcija bezbednog izbora za devojčice romske nacionalnosti kao i promociju primera dobre prakse koji se realizuju u partnerstvu lokalnih zajednica, nevladinog, vladinog i privatnog sektora i medija, uz zagovaranje za sprovođenje zakonodavnog okvira.
Autor: unicef.org
