Danas slavimo Ivanjdan, praznik kojim se u pravoslavlju obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, a u narodu se smatra i danom pobratima i kumova, neudatih devojaka i samog životnog toka i promena. Specifičan je po “kićenju” kuća venčićima od ivanjskog cveća, koji simbolizuju da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala”.
Po hrišćanskom verovanju, na Ivanjdan se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po Gregorijanskom, odnosno 24. juna po Julijanskom kalendaru, i u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom. Jovan Krstitelj je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, a nazivaju ga i Pretečom jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista – 7. jula, i zato je nazvan Preteča jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Šest meseca pre svog javljanja Bogorodici u Nazaretu, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimskom hramu se javio arhanđel Gavrilo.
Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao u reči anđela Gavrila. Zbog toga je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta, kada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao: „Jovan mu je ime“ i tada mu se vratio govor.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali zbog propovedanja nove vere, i sveti Jovan je ubijen u vreme cara Iroda. Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Isusa Hrista čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.
Po predanju, desna ruka svetog Jovana od Sevastije do Cetinja prošla je hiljade kilometara, a malteški vitezovi su je predali ruskom caru Pavlu I Romanovu, zajedno sa delom Časnog krsta, i ikonom Majke Božje Filerimske. Tokom Boljševičke revolucije, te svetinje je spasila kraljica Marija Fjodorovna Romanov, da bi ih 1932. mitropolit kijevski, poklonio kralju Aleksandru Karađorđeviću u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević preneo ih je na Ostrog, gde su skrivene provele rat, a u jednoj policijskoj raciji 1952. oduzete crkvi. Do 1978. godine ruka Sv. Jovana Krstitelja bila je u sefu Udbe, da bi je mitropolit Amfilohije 1993. izneo na svetlost dana. Od tada je ona u crkvi Cetinjskog manastira, preneo je ranije RTS. Tu, uz mošti Svetog Petra Cetinjskog, je i kovčežić sa delom Časnog krsta, i ove svetinje okupljaju vernike iz celog sveta. U manastirskoj riznici je i kruna svetog kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka.
„Patrijarh Arsenije Čarnojević pre seobe, 1688. godine, seobe Srba sa Kosova, ga je doneo i ostavio upravo na čuvanje u Cetinjski manastir, iz prostog razloga što je Arsenije Čarnojević bio odavde, sa Cetinja“, rekao je tada za RTS Jovan Markuš, koordinataor za zaštitu kulturnih dobara, Mitropolija crnogorsko-primorska.
Po drugom predanju, krunu je doneo dečanski iguman Danilo Kažanegra. Ovde je i dragoceni epitrahilj Svetog Save, odežde Sv. Petra Cetinjskog, Petra II Petrovića Njegoša, bogato ukrašene ikone, predmeti od plemenitih metala, rukopisne knjige iz 13. veka i one iz prve ćirilske južnoslovenske štamparije.
Sveti Jovan Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu. O njegovoj velični govori i to što su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve njemu posvećena tri praznika: 7. jul – Ivanjdan, 20. januar – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan i 11. septembar – Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja.
U narodu, Ivanjdan se slavi i kao dan kumstava i pobratimstava, a s obzirom da se i danas ovi običaji orođavanja izuzetno cene često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji! Postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom, skoro isto koliko i za Đurđevdan, a većina potiče još iz prethrišćanskih vremena. Običaj je da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“.
Veruje se da devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac. Dok to čine, treba da pevaju pesme: „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju“.
Venci od ivanjskog cveća se na današnji dan stavljaju na vrata kuća ili na kapije i tu treba da ostanu do sledećeg Ivanjdana. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. Ubrano bilje se čuva kao lek protiv raznih bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva uz pomenute pesme.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. juna treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
U vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Kaže se da vinogradi najbolje rastu i do sedam dana posle Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan.
Smatra se i da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane. Ali, ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva.
