Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić i episkop austrijsko-švajcarski Andrej uputili su odvojena pisma članovima Senata grada Insbruka sa molbom da još jednom, pre donošenja konačne odluke, razmotre sadržaj teksta na spomen ploči koja će biti postavljena u ovom gradu na rodnu kuću Diane Budisavljević.
U pismima se navodi molba da se u tekstu o ovoj hrabroj Austrijanki, koja je spasila 15.000 srpske dece iz ustaških logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, navede reč „srpska deca“ jer to odgovara istorijskom i faktičnom stanju i razlogu za angažovanje ove Austrijanke udate za lekara Srbina u Zagrebu, objavio je Tanjug a preneli beogradski mediji.
Reč je o tome da je od početka ove inicijative o postavljanju ploče u rodnom gradu Austrijanke, čiji je humanitarni podvig, jedan od najvećih tokom Drugog svetskog rata, nepravedno zaboravljen, bio sadržaj teksta koji će se naći na toj ploči, a u kome je prvobitno bilo predviđeno da se navede herojstvo Diane Budisavljević u spasavanju dece na prostoru bivše Jugoslavije, bez pominjanja da je reč pre svega o spasavanju srpska dece.
Posle inicijative predstavnika Srpske pravoslavne omladine u Insbruku Vladimira Vlajića, Odbor za kulturu gradskog Senata preimenovao je predlog teksta i on sada glasi: „Diana Obekser-Budisavljević je tokom Drugog svetskog rata u tadašnoj NDH uz pomoć drugih aktivista spasila više od 10.000 dece iz logora fašističkog ustaškog režima“.
Uši Švarcl, zadužena za kulturu u gradu, ocenjuje da će taj tekst Senat usvojiti u junu, a ambasador Rodić skreće pažnju na to da bi dopuna tog teksta odgovarala istorijskim činjenicama i na odgovarajući način predstavljala nezaboravno sećanje na Dianu Budisavljević i humanost koju je pokazala prema malim Srbima.
„Verujemo da ovaj predlog neće naići na vaše odbijanje, i on se oslanja na istorijske činjenice i ogroman ugled koji Diana Budisavljević ima u mojoj zemlju“, naglasio je srpski ambasador.
Istovremeno, Vladika Andrej u odvojenom pismu gradskom senatu izražava zabrinutost da bi aktuelni tekst, bez pominjanja da je reč o srpskoj deci, mogao izazvati negodovanje kod Srba, a u najgorem slučaju imati i posledice po suživot svih ljudi u Austriji, posebno u Insbruku i Tirolu.
„Zbog toga vas molim, u duhu nekadašnje akcije spašavanja, da ponovo razmotrite tekst na spomen ploči i uzmete u obzir važne činjenice, a to je da je Diana Budisavljević spasila pretežno srpsku decu“, naveo je episkop.
I Vladimir Vlajić skreće pažnju da sva saznanja govore o tome da je Diana spasavala srpsku decu i da to treba navesti i dodaje da, ako grad Insbruk ima dokaze da je spasila i jevrejsku i drugu decu, to treba da navede, da bi ime Diane Budisavljević bilo pomenuto i na spomeniku u Jad Vašemu.
I autor romana „Dianina list“, Australijanac Vilhelm Kuehs, podseća da je Diana Budisavljević spasavala uglavnomi srpsku decu, da su hrvatski fašisti izvršili genocid nad srpskim stanovništvom, da je Diana ustala protiv toga i da bi to trebalo da piše na spomen ploči koja će biti postavljena na njenoj rodnoj kući, objavio je Tanjug.
Uši Švarcl, s druge strane, kaže da je postavljanje ove ploče, samo prvi korak, jer je mesto za tablu ograničeno i ne može se sve objasniti. Smatra da sećanje nije nikada završen proces, te da se ostaje pri nameri da jedno obdanište u Insbruku nosi njeno ime.
