„Ko ima pravo da odluči kada njegovo telo postaje slika?“ – pitanje je od kojeg polazi „Private Nude“, samostalna izložba Borisa Lukića otvorena u Galeriji Novembar u Beogradu. Kroz radove nastale na osnovu materijala pronađenog na internetu, izložba otvara složena pitanja tela, pogleda, privatnosti i pristanka, koja dobijaju dodatnu težinu u eri društvenih mreža i veštačke inteligencije.
Izložba „Private Nude“ otvorena je do 11. oktobra, a posetioci je mogu pogledati tokom redovnog radnog vremena Galerije Novembar, u Kursulinoj 22 u Beogradu.
Od interneta do akvarela
Ideja za seriju radova nastala je tokom pandemije, kada je Boris Lukić, bez živog modela, materijal za slikanje počeo da traži na internetu.
Tamo je naišao na slike čije poreklo nije mogao da utvrdi, niti da posvedoči kako su i pod kojim okolnostima nastale.
Svestan složenosti takvog materijala, počeo je, kako kaže, da se „bori“ sa njim. Promenio je i tehniku – umesto uljem, počeo je da slika akvarelom, pokušavajući da se udalji od „realnosti“ pronađenih slika.
Na taj način, radovi koji su nastajali više nisu predstavljali tela konkretnih osoba, već situacije.
„U vreme kovida, kada su naše mogućnosti bile ograničene, shvatio sam da ta sekundarna stvarnost, stvarnost interneta, u određenim momentima postaje naša primarna stvarnost, kroz koju živimo i proživljavamo neke stvari. Shvatio sam je, u najmanju ruku, kao podjednako važnu. Tako sam počeo da istražujem, i vrlo lako sam nalazio materijale koji su mi bili zanimljivi i pogodni za dalji rad“, objasnio je Boris Lukić.
Kada gledanje prestaje da bude nevin čin
Svestan da je i njegov sopstveni pogled deo priče, Lukić u seriju uvodi i muška tela, pokušavajući da izloženost pogledu podeli između polova.
Međutim, upravo na tom mestu izložba otvara novu razliku između izloženosti i moći.
Prema konceptu postavke, muškarci predstavljeni na ovim slikama biraju da se pokažu, dok su ženska tela nastala na osnovu materijala čije poreklo nije bilo moguće utvrditi.
Time se otvara jedno od ključnih pitanja izložbe – da li je isto pokazati se i biti uhvaćen tuđim pogledom?
Čije je telo kada jednom postane slika?
„Private Nude“ ne pokušava da ponudi konačne odgovore. Umesto toga, publiku suočava sa pitanjima koja su u digitalnom dobu postala mnogo složenija:
„Čije je telo kada jednom postane slika? I možda još važnije, čija je privatnost kada svi već mogu da je vide?“
Internet i društvene mreže omogućili su da fotografija, jednom kada dospe u digitalni prostor, može biti preuzeta, kopirana, menjana, ponovo objavljena i smeštena u potpuno novi kontekst.
Pojava AI tehnologije ovom pitanju daje još jednu dimenziju, jer granice između originalne fotografije, njene transformacije i novonastale slike postaju sve složenije.
Mia David: Pitanje pristanka postaje ključno
Kustoskinja izložbe i umetnička direktorka Galerije Novembar Mia David ukazuje upravo na pitanje pristanka i prava na privatnost.
„Danas se dešava jedan novi fenomen: sa pojavom interneta, društvenih mreža i AI tehnologije, postavlja se pitanje da li je ženama oduzeto pravo na sopstveno telo i privatnost. Tu se, za mene, postavlja pitanje pristanka. Kada počnete da preuzimate slike sa interneta kao inspiraciju, lako možete doći do pitanja da li su te žene, muškarci, ili bilo ko, dali pristanak da budu korišćeni u te svrhe“, izjavila je Mia David.
Kako je naglasila, reč je o pitanju na koje jedna izložba ne može dati konačan odgovor, ali ga umetnost može otvoriti, problematizovati i učiniti vidljivim.
Telo, privatnost i umetnost u digitalnom dobu
„Private Nude“ tako prevazilazi pitanje samog umetničkog postupka. Od početne tačke – anonimnog vizuelnog materijala pronađenog na internetu – postavka dolazi do mnogo šire teme odnosa između slobode umetničkog izraza i prava pojedinca na sopstveno telo, identitet i privatnost.
Ko ima pravo da koristi sliku? Da li dostupnost fotografije na internetu istovremeno znači i dozvolu za njenu upotrebu? Gde se završava inspiracija, a počinje pitanje pristanka?
Umesto odgovora, izložba ostavlja prostor posmatraču da sam preispita sopstveni odnos prema slikama kojima smo svakodnevno okruženi.
