Izuzetan kraj oko reka Mure, Drave i Dunava koji zauzima površinu od 930.000 hektara od Austrije do Srbije postao je odlukom Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) prvi rezervat biosfere na svetu koji se prostire kroz pet zemalja – Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija. Sastavni deo rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ je i naš rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ koji se pruža na teritoriji grada Sombora i četiri opštine – Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka.
Projekat prvog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ pod nazivom lifelineMDD, ima za cilj da unapredi ekološku povezanost na tom području i obnovi zapuštena, zamuljena i od reke odsečena prirodna staništa i ekološke koridore. Ovaj novi projekat ekološke saradnje pet zemalja zvanično je počeo 7. jula 2020. godine, a finansira ga Evropska unija.
Naredne dve i po godine 12 partnera i 18 pridruženih partnera iz različitih sektora radiće na unapređenju ekološke povezanosti i zaštiti biodiverziteta budućeg Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“, žile kucavice Dunavskog basena, obnovom prirodne rečne dinamike ovih područja, prenosi rtv.rs.
„Rezultat našeg prvog projekta, koji je završen pre godinu dana, bio je uspostavljanje saradnje među upravljačima zaštićenih područja i formiranje Prekograničnog programa upravljanja za planirani Rezervat biosfere, kao polazne osnove dodatnog unapređenja prekogranične saradnje. Postoje neiskorišćene mogućnosti povezivanja višestrukih ciljeva različitih sektora u upravljanju rekama, a cilj upravo započetog projekta lifelineMDD je da prepozna upravo te potencijale“, kaže menadžerka projekta Kerstin Buk.
Obnova zapuštenih, zamuljenih i od reke odsečenih prirodnih staništa i ekoloških koridora, što je jedan od glavnih ciljeva projekta, biće zasnovana na naučnim proučavanjima populacija riba i ptica, kao i na studijama dinamike rečnih sedimenta (šljunka i peska) i uticaja klimatskih promena na ovo područje.
Da bi se to postiglo, na tri različita mesta, od kojih je jedno u Srbiji (kanal Lovrenac u Specijalnom rezervatu prirode „Karađorđevo“) preduzeće se obimne aktivnosti izmuljavanja i povezivanja vodenih staništa sa rečnim tokovima, radi boljeg funkcionisanja ritskih područja. Ove aktivnosti imaće za rezultat veću povezanost i dinamičnije reke, bolje kapacitete staništa, naročito za ključne vrste riba i ptica.
Ni lokalne zajednice u selima uzduž rezervata biosfere neće biti isključene – cilj projekta je da se ojača njihova povezanost sa prirodom kako bi i oni koji su najbliži njoj bolje razumeli šta nude očuvani predeli uz reku.
„Na treću godišnjicu proglašenja Rezervata biosfere ‘Bačko Podunavlje’, kojim Srbija doprinosi ovom velikom području, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ponosno se uključio u novu zajedničku projektnu avanturu„, kaže Marko Tucakov, koordinator projekta u tom zavodu.
On navodi da je projekt započeo uz do sada neviđene izazove. „Ipak, veoma smo zadovoljni što u projektu učestvuju Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine kao prirdruženi partneri. Budući da se nadamo da će u periodu trajanja projekta od strane Uneska biti konačno i proglašen Rerervat biosfere Mura-Drava-Dunav u pet zemalja, veoma smo motivisani da se sa tim izazovima suočimo zajedno sa našim partnerima“, kazao je Tucakov.
