Home > KULTURA I EKOLOGIJA > RAJ NA STAROJ PLANINI Netaknuta priroda i vodopadi Arbinja oduzimaju dah

RAJ NA STAROJ PLANINI Netaknuta priroda i vodopadi Arbinja oduzimaju dah

Arbinje na Staroj planini je raj i verovatno najlepša rečna dolina na ovim prostorima. Dojkinačka reka, kroz čiji gornji tok se proteže Arbinje, Izvire na visoravni Koprena, što ovu rajsku aluvijalnu ravan lepotom odvaja od svega drugog u Srbiji. Kada se od sela Dojkinci uputite tokom Dojkinačke reke uzvodno nećete verovati šta vas je snašlo. Guste šume smrče doprineće da već u kasno popodne u Arbinju bude sumrak. Oko vas će se svuda slivati voda, iz svake stene i pored svakog puteljka, a nestvaran prizor prelepe planinske reke probudiće u vama prizore iz nekakvog filma gde je sve ovo generisano kompjuterskom grafikom.

Zaista, mnogi ljudi prirodu vole da gledaju na velikom ekranu, ali ako treba da dođu do nje to će ostaviti za udobno turističko putovanje u kome će sve biti “bezbedno”. Srećom, Arbinje posećuju planinari i avanturisti i nadamo se da će priroda ovog južnog obronka Stare planine ostati divlja, a preti mu mnogo nedaća i zla, prenosi portal daljine.rs.

Arbinje je zaštićeno kao strogi rezervat prirode „Smrče“, tako da će svako ko ovo pročita reći “dobro je”. Međutim, svedoci smo da u Srbiji zaštita prirode ne znači ama baš ništa, osim što će vam negde naplatiti ulaznicu. Tako, na Dojkinačkoj reci planirana je izgradnja mini hidroelektrane, a seča prelepih šuma je u punom jeku. O ovome malo kasnije.

Foto: Uroš Nedeljković

Međutim, dok još postoji u svojoj lepoti, Arbinje ćemo opisati fotografijama i po lepim uspomenama, u nadi da će tako ostati. Ovaj predeo nije lep i značajan samo zbog gustih šuma smrče, već je u njemu i mnogo endemskih vrsta kao što je niska kleka i bor krivulj. Pored mnogobrojnih životinja u Arbinju ima i mrkog medveda i velikog tetreba koji je ugrožena vrsta i to baš zbog – seče šuma.

Vodopadi Arbinja

Pomenuta voda koja se sliva sa skoro svake stene, na nekim mestima se pojavljuje i u obliku vodopada. Najpoznatiji vodopadi u Arbinju su vodopad Tupavica, Koprenski vodopad, Piljski vodopad, Čunguljski skok i vodopad Tri kladenca. Svaki od ovih vodopada je lep na svoj način i karakteriše Arbinje kao prirodni rezervat koji bi svako trebalo da poseti, ali da ne ostavi traga da je u njemu boravio. Neki od ovih vodopada su u samom Arbinju, neki na njegovoj međi, ali u svakom slučaju bi ih trebalo smatrati kao jedinstvenu celinu ovog kraja.

Vodopad Tupavica

Foto: Uroš Nedeljković

Tupavica, vodopad poznat i kao Tupavac, visok je 25 metara i nalazi se na samom ulazu u Arbinje, otprilike oko sat i po hoda od sela Dojkinci. Zbog svoje blizine smatra se najpristupačnijim vodopadom za obilazak. Vodopad Tupavicu treba posetiti u proleće ili leto kada u njemu ima najviše vode i kada izgleda najgrandioznije. Međutim, poseta ovom vodopadu u zimskom periodu može oduzeti dah jer Tupavica može biti zaleđena.

Koprenski vodopad

Do Koprenskog vodopada se teže stiže, u zavisnosti koji njegov deo želite da posetite. Značajno je istaći da je sa svojih 103,5 metara jedan od najvećih vodopada u Srbiji (viši je samo Kaluđerski skok, takođe na Staroj planini, dužine 232 metra). Ono što karakteriše vodopad Kopren je što je najviši i izvire na 1.820 metara nadmorske visine iz Dabižinog potoka, odmah ispod vrha Kopren koji je visok 1.963 metra, a o njemu ćemo kasnije. Sastoji se iz više kaskada, a prosečni pad mu je 56,4 stepena. Zanimljivo je da je izmeren tek u junu 2011. godine, a izmerio ga je dr Saša Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Piljski vodopad

Foto: Uroš Nedeljković

Piljski vodopad ili vidopad Pilj, prava je poslastica za sve koji cene divljinu i netaknutu prirodu. Do njega se teže dolazi i nadamo se da će ostati tako, jer je to jedini način da ostane sačuvan. Do njega se najlakše stiže iz sela Topli Do. Izvire ispod vrha Pilj (1.467 metara) na visini od 1.450 metara, visok je “skromna” 64 metra i sastoji se od dve kaskade.

Vodopad Čunguljski skok

Ovaj vodopad je otkriven tek 1996. godine i do njega se takođe ne stiže lako. Iako je blizu Piljskog vodopada, samo pojedni uspevaju da oba obiđu istog dana. Međutim, Čunguljski skok je sa svojom visinom od 40 metara “nevelik”, ali je svakako jedan od najlepših vodopada. Čunguljski skok (Čungulj, Čunguljski vodopad) je vodopad na Staroj planini, nedaleko od sela Topli Do. Nalazi se na Toplodolskoj reci na visini od oko 1.400 metara nadmorske visine i ime je dobio po obližnjem vrhu Čungulj ispod koga izvire.

Tri kladenca

Foto: Uroš Nedeljković

Ovaj vodopad je do skora bio nepoznat široj javnosti. Kako Dragovan Stojadinović Sule navodi u svojoj knjizi “Vodopadi Srbije”, u maju 2010. godine on ga je prvi fotografisao i uz pomoć Ilije Nejdanovića iz sela Dojkinci. Kako bilo, vodopad Tri kladenca se nalazi na Dojkinačkoj reci na 1.645 metara nadmorske visine, takođe ispod vrha Kopren.

Planinski vrhovi oko Arbinja

Okolinu Arbinja karakterišu dva najznačajnija planinska vrha, Tri čuke i Kopren. Oba su pristupačna, s tim što uspon na njih otežavaju žbunja kleke. Nekada je kleku jela stoka, ali je na Staroj planini ima sve manje. Odnosno, kako se uzme.

Tri čuke

Foto: Uroš Nedeljković

Vrh Tri čuke visok je 1.937 metara i onaj pomenuti bor krivulj, odnosno klekovina, može se naći još samo ovde. Zbog toga je 1985. godine zaštićen kao specijalni prirodni rezervat površine 26,31 hektar. Tri čuke se zove jer je sam vrh zapravo izgleda kao tri vrha. Ispod Tri čuke se nalazi Bugarska i vrh je zapravo na samoj granici. Do njega je put probila vojska još davne 1948. godine, a ispod se nalazio niz vojnih karaula. Ekipa Daljine.rs je na njemu dočekivala izlazak sunca i ne postoje reči koje bi dočarale fotografiju koja isto tako ne može adekvatno da dočara boravak na Tri čuke u praskozorje.

Kopren

Kopren je vrh Stare planine koji je koju desetinu metara viši od Tri čuke, dakle 1.963 metra. Zaštićen je isto 1985. godine kao tresavsko stanište na kome žive biljka mesožderka, rosulja i druge značajne biljne vrste na teritoriji od 10 hektara. Vrh Kopren se, takođe, nalazi na samoj granici sa Bugarskom, a ispod njega izviru vodopadi Kopren, odnosno Koprenski vodopad i Tri kladenca. Do njega, kao i do vrha Tri čuke iz sela Dojkinci potrebno je oko 10 sati pešačenja u oba pravca, što je svakako cena koja se mora platiti kako bi se Arbinje doživelo u svom punom sjaju.

Neko mrzi Arbinje

Foto: Uroš Nedeljković

Pretpostavljamo da ako ste videli fotografije ili još lepše, ako ste posetili Arbinje, njegove vodopade i vrhove, znate ili možete da pretpostavite o kakvoj se lepoti radi. Međutim, prevarili ste se. Iako je strogi rezervat prirode, Arbinje je šira oblast od same površine koja je zaštićena. Tako, na obodima Arbinja seče se prelepa šuma “jer nije pod zaštitom”, a javno preduzeće koje gazduje šumama navodi da se to radi “planski”. Zanimljivo je da neki plan u Srbiji uspeva – izgleda samo onda kada nešto treba da se uništi.

Isto tako, na prelepoj Dojkinačkoj reci planirana je izgadnja mini hidroelektrane, derivatnog tipa što znači da će se reka staviti u cev, betonirati korito i tako sprovesti do mašinske zgrade gde će pritisak vode vrteti turbinu i koja će potom praviti struju. Ova mini hidroelektrana “Bojčeivica” pravila bi struju od tričavih 995 kilovata. Pošto je proizvodnja ovakve struje i na ovaj način neisplativa, potrošači električne energije – da ne kažemo svi vi koji čitate ovaj tekst – ovom “povlašćenom proizvođaču” električne energije doplaćivali bi cenu do punog iznosa, što se već radi drugim rekama u cevi i što se može videti na svakom računu za struju u stavci „Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije“.

Srećom, grad Pirot je nedavno izbrisao iz novog prostornog plana lokacije za gradnju mini hidroelektrana na Staroj planini, kako je ranije bilo najavljeno. Prirodna skepsa i dosadašnje iskustvo nas tera na oprez, jer će ova lukrativna delatnost leba bez motike, baš kao i voda, nastaviti da traži svoj destruktivni put.

Možda vas i ovo interesuje
POBEDA MEŠTANA STARE PLANINE Zabranjena gradnja mini hidroelektrana
Foto: Pixabay.com
SRBIJA U BORBI ZA ŽIVOTNU SREDINU Za 80 odsto smanjena upotreba plastičnih kesa
Foto: Pixabay.com
SVETSKI DAN OKEANA Neistražene dubine od kojih zavisi opstanak ljudi
Foto: Pixabay.com
SVETSKI DAN PČELA Desetini vrste preti izumiranje, zaštitimo ih

Odgovori