Za čarobnu biljku raskovnik veruje se da živi samo jedan dan, iznikne u sumrak, procveta noću, svetli u mraku i do jutra uvene. Raskovnik je, kako piše Vuk Stefanović Karadžić u svoj “Rječniku”, nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. U nekim predanjima raskovnik oslobađa zarobljene ili proklete duše koje čuvaju blago, dok za mnoge predstavlja blago mitskog cara Radovana koje mogu pronaći samo odabrani. Nešto kao srpski “mač u kamenu”.
Veruje se i da je raskovnik trava magične moći, da otvara sva vrata i katance, da štiti od metka, raščinjava vradžbine, donosi sreću, štiti od uroka. Tačnije, ova biljka isceljuje sve jer otklanja – zlu sreću. Vojnici su ga nosili ušivenog u postavu uniforme jer se verovalo da onome uz koga je raskovnik ni metak ništa ne može. Raskovnik se kod Srba koristi vekovima, a za njega se zna od starih Slovena gde je važio za moćnu amajliju. Samo retki su kadri da ga nađu i uberu, a onaj ko to radi ne sme tokom života previše ovih biljaka da iščupa jer to za njega neće biti dobro.
Raste samo na visokim planinama u istočnoj Srbiji – Homolje, Rtanj, Suva planina i u još nekoliko evropskih zemalja, i ne može se uzgajati. Većina ljudi ne može da ga vidi niti ubere, već samo oni koji se iz nekog razloga smatraju “odabranima”. Raste na suvom kamenjaru, strmim kamenitim padinama i suvim planinskim livadama. Može se naći na planinama južne Evrope, Balkanu, Anadoliji, Kavkazu. Za raskovnik se zna više od 2.000 godina ali zbog narodnog verovanja da biljka, odnosno njen koren, poseduje magijska svojstva ova vrsta je veoma ugrožena.
Raskovnik se, kaže predanje, na planini pronalazi uz pomoć kornjače, ježa, detlića i još nekih životinja. Priče govore da se ova magična biljka može naći kod mudroga ježa koji ga drži pod jezikom, a proguta ga ako mu zapreti opasnost. Ovaj tzv. „zemaljski ključ“ za pronalaženje raskovnika se može naći i kod drugih životinja. Ptica žuna, detlić ili sova umeju da prepoznaju tu travu, a postoji i postupak kako naterati ove ptice da je za čoveka pronađu. Predanje kaže da kada žuna izleti iz gnezda treba ga zatvoriti klinom i podmetnuti ispod crvenu maramu, a kada žuna vidi da ne može da uđe doneće tu magičnu travku i otvoriće ulaz, a kad završi posao baciće travku na crvenu maramu, misleći da je to vatra koju treba uništiti.
Raskovnik se, prema verovanju, može naći kada se oko kornjačinog gnezda napravi gusta ograda od sitnih kolačića. Kornjača kada vidi da ne može da uđe ode nekuda i vrati se sa travkom od čijeg dodira se ograda istog trenutka otvori ili padne, a čovek tada mora brzo da ugrabi tu travku jer će kornjača odmah da je proguta. U severnoj Rusiji postoji verovanje da zmija u ustima drži čudesnu biljku lom, koja takođe otvara svaku bravu.
Naziv raskovnik je rasprostranjen kod Srba (Srbija, Hercegovina) i Crnogoraca (pleme Kuči). U okolini Leskovca se naziva riskov, kod Bugara razkovniče (Belogradčiški, Kutlovski, Orjahovski, Burgaski kraj), u Makedoniji – ež trava, uokolini Bara u Crnoj Gori – demir-bozan (tur.“razbi-gvožđe“), u Sremu – špirgasta trava, u Slavoniji – zemaljski kluč, u okolini Leskovca – zemlji ključevi, u Gospiću u Hrvatskoj – kluč zemalski i trava ου bukagija, u Dalmaciji – trava od atvora.
U Poljicima su moć otvaranja svih brava pripisivali i detelini s četiri lista. Kod Slovenaca u Savinjskoj dolini se pripovedalo da mavričin koren otvara sve brave. Po tamošnjem verovanju, on se mogao naći na mestu gde se duga (mavrica) oslanja na zemlju, a njime se hrane neke ptice. Po drugom izvoru, mavrica se opisuje kao sasvim crna biljka s crvenom glavicom. Kod Rusa i Ukrajinaca ovakva biljka je poznata pod nazivom razrыv-trava, na Ruskom Severu – lom, kod prikarpatskih Ukrajinaca – klin-trava, kod Poljaka (Seradski region) -ozryw. I kod drugih evropskih naroda, od antičkog vremena do danas, poznata su slična predanja koja se vezuju za biljke različitih naziva, među kojima je najpoznatija mandragora, koja se negde smatra ljudskom dušom zarobljenom u telu biljke.
Cvet raskovnika je štitast sa belim cvastima i cveta od juna do avgusta. Plod raskovnika je veličine između 6 i 12 mm. Ukus ploda je sličan ukusu kima, s tim što je gorči i oštriji. Koren raskovnika je smeđe boje i dužine je oko 15 cm. Grana se na dva dela, a može biti i vretenastog oblika.
U istočnoj Srbiji, gde se raskovnik upotrebljava u magijskoj medicini, pod njim se podrazumeva konkretna biljka (Laserpitium siler) vretenastog oblika, čiji je koren (koji je i u funkciji stabla) dugačak oko 15 centimetara, a koja je u svom nadzemnom delu obrasla krutim vlatima, koja podseća na kosu čoveka. U raskovniku se, prema obliku, prepoznaju antropomorfni elementi – glava, vrat, noge, polni organi (po čemu se određuje da li je „muški“ ili „ženski“), prema položaju „nogu“ da li je „miran“ ili „u pokretu“, pa čak i da li je „samac“ ili „s’ decu“.
Najveći broj predanja vezanih za raskovnik govori o tome kako lukavstvom čovek može doći u posed ove biljke, pošto nju poznaju samo pojedine životinje. U predanjima se ne saopštava da li je to posebna vrsta retkih biljaka ili samo pojedinačni primerak u mnoštvu istih biljaka raspolaže čarobnom snagom.
Ova prilično debela i meka biljka, koja liči na čoveka u malom, pojavljuje se u proleće i za jednu noć izraste, rascveta se i ugine. Noću svetli svetlošću nalik onoj kod sveće. Ova trava ima moć da otključa sve zaključano i pokaže sve što je sakriveno, pa je omiljena među tragačima za izgubljenim i skrivenim blagom. Iako je posebnog izgleda i pojave, raskovnik je teško vidljiv ljudskom oku, pa se u njegovom nalaženju koriste razne smicalice. Najjednostavnija je sledeća – onaj ko traži raskovnik treba samo da se zaključa u lance i okove, a ključ da baci što dalje od sebe i onda, ovako okovan, krene noću po livadama. Tamo gde okovi sami spadnu pronaći će on, vrlo lako, raskovnik.
Nema svaki primerak ove biljke magične moći, već je čudotvoran samo onaj koji svetli u mraku. Vuk Stefanović Karadžić navodi da je jedan zemunski trgovac metnuo babu u bukagije i pustio je da hoda po livadi. Tamo gde se bukagije same otvore mora biti raskovnik.
Veruje se i da ako u toku košenja kosa pukne, treba skupiti travu iz poslednjeg otkosa i njome dodirivati zaključani katanac. Kad se dođe do raskovnika katanac će se otvoriti. Neki veruju da kada se raskovnik pronađe treba poseći ruku ili palac i staviti biljku na ranu da sa njom sraste – tom rukom se onda mogu otvoriti sva vrata.
Osim što se veruje da raskovnik otvara sve brave, on je i amajlija koja treba da donese sreću i napredak onome koji ga poseduje. Raskovnik je tako i zaštitnik kuće, osobe, daje snagu pozitivnosti, napredak, otvara sve puteve sreće. Do mitskog blaga cara Radovana može se doći samo pomoću ove trave, a kažu da postoji jedna noć u godini u kojoj paprati cvetaju magičnim cvetom i da je to noć u kojoj je najlakše pronaći raskovnik, dok neki tvrde da je to i jedino vreme kada se može pronaći.
Prema verovanju, raskovnik ne treba da bude na previše vidnom mestu i ne treba ljudima pričati o njemu, niti ga davati u ruke nekome, osim onome kome je namenjen. Raskovnik se ne može pozajmljivati jer on čuva sve ukućane od negativne energije koju posetioci donose u kuću, od nesreće i bolesti.
U okolini Ivanjice se raskovnik umetao u rasečeni palac da tu raste. Veruje se i da oslobađa zarobljene ili proklete duše, koje čuvaju ukleto blago, ili oslobađa talasone od njihovog beskonačnog postojanja.
U narodnoj medicini se koristi protiv zmijskog otrova, da pomogne varenje, u lečenju bolesti krvotoka, bolova u zglobovima, gihta, išijasa, muške impotencije, tetanusa, astme, vodene bolesti, epilepsije, žutice, lečenje čira. Korišćen je u ginekologiji da podstakne menstruacije i za kontracepciju. Takođe se koristi sok od raskovnika kao kapi za oči, odnosno za lečenje katarakte.
