Srbija se ponosi svojim bogatim kulturno-istorijskim i prirodnim nasleđem, koji traje u kontinuitetu nekoliko hiljada godina na ovim prostorima, a mnogi lokaliteti u našoj zemlji se baš iz tog razloga nalaze na UNESCO listi svetske baštine. Ova prestižna lista obuhvata mesta od izuzetnog značaja za čovečanstvo, a mi kao punopravna članica ove organizacije imamo mnogo toga što se na njoj nalazi, od antičkih gradova, preko srednjovekovne baštine, pa do nematerijalne baštine I prirodnih rezervata.
Evo šta se sve iz Srbije nalazi na UNESCO listi:
- „Srednjovekovni spomenici na Kosovu I Metohiji – manastir Visoki Dečani (2004), Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške (2006), nalaze se od 2006. godine na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti. Tokom 2020. godine Republika Srbija se, u više navrata, obraćala generalnoj direktorki Uneska O. Azule u vezi sa radovima na međunarodnom magistralnom putu Dečani – Plav pored manastira Dečani.
- Na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva upisana su tri elementa: „Slava“ (2014), „Kolo“ (2017), „Pevanje uz gusle“ (2018) i „Zlakusko lončarstvo“ (2020).
- Na Listu Pamćenje sveta (Memory of the World), posvećenoj zaštiti dokumentarne baštine, upisani su Arhiv Nikole Tesle (2004), Miroslavljevo jevanđelje (2005) i Telegram – ultimatum Austrougarske Srbiji o objavi Prvog svetskog rata (2015).
- Na Listu rezervata biosfere (MAB – Man and Biosphere) upisani su rezervat biosfere „Golija-Studenica“ (2002) i „Bačko Podunavlje“ (2017).
- U registar Uneskovih globalnih geoparkova je upisan geopark Đerdap (2020).
- Grad Vranje je u oktobru 2019. godine izabran za člana Uneskove Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike.
- U Srbiji postoje dva centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom Uneska: Centar za održivo upravljanje vodama i prilagođavanje klimatskim promenama (WSDAC) pri Institutu „Jaroslav Černi“ (2013) i Međunarodni centar za istraživanje i obuku u oblasti urbanog odvodnjavanja (IRCTUD) na Građevinskom fakultetu u Beogradu (1989).
- U okviru programa Unesko katedri i UNITWIN mreže u Srbiji deluju tri katedre, po jedna na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (iz oblasti interkulturalizma, menadžmenta u kulturi i medijacije), Univerzitetu u Novom Sadu (preduzetništvo) i Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (istraživanje voda).
Od posebne važnosti za Republiku Srbiju je zaštita ukupne srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, na čijoj teritoriji se nalazi 458 nepokretnih kulturnih dobara, od čega je 61 dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Na Kosovu i Metohiji nalazi se 1.300 crkava i manastira, koji čine kulturno nasleđe srpskog naroda prvog reda. Ono što ove spomenike kulture razlikuje od drugih, jeste da su živi, tj. u njima se održavaju službe, imaju svoje vlasnike i svoje duhovnike i u tome leži kompleksnost njihove zaštite. Srbija se u Unesku zalaže za sprečavanje sve češćih pokušaja prekrajanja istorije i preuzimanja kulturne baštine motivisane političkim razlozima i težnjama. Posle pogroma 2004. godine, prva Donatorska konferencija za porušene i oštećene spomenike na Kosovu i Metohiji je bila organizovana pod okriljem Uneska (2005). U obnovi spomenika učestvovali su i Savet Evrope, Evropska unija i druge međunarodne organizacije, prema posebnom programu koji je predložio Unesko. Shodno Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine koju je potpisala, Srbija se obavezala da se stara o svetskoj baštini na svojoj teritoriji, među kojima su i četiri spomenika na Kosovu i Metohiji, koji su 2006. godine upisani na Listu svetske baštine u opasnosti.
Danas se povodom 20 godina od upisa manastira Visoki Dečani na UNESCO-vu listu objekata koji su u opasnosti, otvara izložba u Parizu u sedištu UNESCO-a posvećene našim kulturnim dobrima koje se nalaze u opasnosti a nalaze se na KIM. Pored Visokih Dečana, na izložbi će biti izložena bogata kulturna baština Pećke Patrijaršije, Bogorodice Ljeviške I manastira Gračanica. Izložbu organizuje Ministarstvo kulture Republike Srbije.
