Svetski dan okeana, čije dubine predstavljaju najveće prirodno stanište na planeti sa oko 95 odsto životnog prostora na njoj, obeležava se danas širom planete. Od ključne su važnosti za opstanak i preživljavanje ljudi pa se obeležavanjem ovog datuma naglašava neophodnost njihovog očuvanja.
Jedan od najmlađih ekoloških praznika ustanovljen je kao upozorenje na problem globalnog zagađenja, prekomernog ribolova i drastičnog smanjenja većine okeanskih vrsta. Svetski dan okeana se nezvanično obeležava od 1992. godine, kada je to predloženo na samitu “Planete Zemlje” održanom u Riju de Žaneiru. Međutim Ujedinjene nacije su praznik tek zvanično priznale 2008. godine.
Manje od pet odsto okeanskog dna je istraženo, što okeane čini najvećom riznicom tajni na planeti. Počevši od mnogih životinjskih vrsta koje žive u velikim dubinama, tu su vampirska lignja koja živi u zoni minimalnog kiseonika, divovska lignja koja može narasti i do 20 metara, ili anglerfish je riba, sa velikim čeljustima koje imaju stotine oštrih zuba, a na glavi ima svetiljku.
Najduži planinski lanac na svetu se nalazi pod vodom, naziva se srednjookeanski greben i prostire se na dužini od 80 hiljada kilometara. Do 1973. godine niko nije izučavao ovaj greben, a tad je podmornica “Arhimed” obavila prvo istraživanje lanca.
Okeansko dno je nepredvidivo, puno različitih reljefnih oblika kao i termalnih izvora iz kojih izbija vrela voda. Puno je i podvodnih vulkana i prema istraživanjima 90 odsto vulkanskih aktivnosti se obavlja pod vodom.
Marijanski rov je najdublje mesto u okeanu kao i najdublje mesto u zemljinoj kori, njegova najveća izmerena dubina je 11 kilometara.
Ova vodena prostranstva su jedna od okosnica opstanka ljudske vrste, pa je posebno alarmantan podatak da oko 80 odsto zagađenja okeana dolazi sa kopna.
Vodenoj masi koja pokriva gotovo tri četvrtine površine naše planete treba da zahvalimo za veći deo kiseonika koji udišemo, obezbeđuje nam hranu, reguliše klimu, pročišćava vodu koju pijemo i predstavlja izvor lekova.
Samo mali deo okeanskih dubina, tačnije 0,0001 odsto, je istražen, iako se zna koliko su okeani važni za održanje života na Zemlji. Naučnici smatraju da u tamnim dubinama okeana živi čak sto miliona životinjskih i biljnih vrsta – više nego u svim ostalim staništima na Zemlji zajedno.
Okeani, pored toga što što proizvode kiseonik i regulišu klimatske tokove, veoma učestvuju u borbi protiv globalnog zagrevanja, pošto su apsorbovali oko 30 odsto ugljen-dioksida i 80 odsto toplote koju je ljudska civilizacija proizvela za proteklih 200 godina.
Takođe, kao primarni izvor životinjskih proteina za više od 2,6 milijardi ljudi, okeani su značajan izvor hrane, kao i izvor prihoda za 60 miliona ljudi širom sveta, pa globalnoj ekonomiji doprinose sa oko tri hiljade milijarde dolara godišnje.
