U Beogradu je 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, a u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, održana konferencija u organizaciji NVO Atina i WIDE+ pod nazivom „Žene u pokretu“, koja je imala za cilj da nam približi sa kojim se sve izazovima žene sreću u okviru njihove migrantske rute.
Jedna od najinteresantijih učesnica svakako je bila Merieme Jamme, aktivistkinja koja kroz svoju fondaciju pomaže ženama i devojkama kako bi preko različitih oblika programa koje ima, naučile da se zaštite od raznih oblika nasilja, trafikinga i zloupotreba kojima su izložene.
- Na pitanje zašto je postala aktivistkinja, odgovorila je:
– Kada sam imala 5 godina, majka nas je napustila i odrasla sam u sirotišu, sa 13 sam bila žrtva trafikinga i iz Senegala, odakle sam, bila sam odvedena u Francusku i primorana da se bavim prostitucijom. Sada, sa 44 godine, nakon takvih proživeljnih iskustava, putujem po svetu i radim sa ženama i devojčicama koje su prošle kroz te traume. Vidim koliko bola je u njima i radim na tome da ga prevaziđu.
Nisam samo aktivistkinja, već kreiram sistem kako bih njima pomogla da imaju bolji život, da budu deo društva u kom su prihvaćene i imaju prostor da žive normalno. Zato i putujem svuda po svetu i dolazim gde god me pozovu, kako bih kroz svoj primer, uticala da veruju da će dobiti bolji život.
- Šta vas je pokrenulo da se toliko angažujete?
– Jednostavno, nisam osoba koja može da sedi mirno i posmatra mlade žene bez pomoći na ulici, ili da gledam silovane žene i ne pomognem im. Ovo je sistematski problem jer se one suočavaju sa nizom problema koje ne znaju kako da prevaziđu. Tako sam i krenula da koristim svoj posao kako bih im pomogla da kroz savremene tehnologije prevaziđu prepreke. Znam da možemo da se promenimo.
- Ko su vaši saveznici u ovom poslu?
– Žene na prvom mestu su moje saveznice. Aktivistkinje, organizacije koje se bave pitanjem trafikinga i uvek ću da im pomognem u poslu, kroz edukacije, moju opremu koju delim. Najveći problem žena koje su žrtve trafikinga su lični podaci. One nemaju nijedan dokument kod sebe, a kada si žrtva trafikinga, prilično si traumatizovan, u strahu si, ne znaš šta treba da radiš.
Lično, do 16. godine nisam znala ni da čitam ni da pišem. Žena koja je radila sa mnom u trauma centru me je po ceo dan držala za ruku i nije se odvajala od mene, kako bi mi vratila poverenje u ljude. Meni je dodir bio trauma, o nepoverenju prema muškarcima tek da ne pričam. Prvo je bilo potrebno da izađem iz tog stanja, pa tek onda da krenem da se obrazujem.
- Pored priče o trafikingu, u svetu se sve više priča o modernom ropstvu. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Situacija po pitanju savremenog ropstva je sve gora. Imamo mnogo žena koje su kod kuća i ne rade ništa, nemaju obrazovanje i po di foltu postaje rob. Kada ideš u školu, učiš, ti postaješ deo društva, bez toga si prepušten drugima. Jedini način da to prekinemo je da se edukuju. Moderno ropstvo vam oduzima pravo da budete deo društva i dostojanstva.
Evo navešću primer internet. Mlada žena nema pristup svim tim informacijama, vi vidite jednu mladu ženu koja nema mogućnost ni da uči, ni da radi, već je oslonjena na pomoć porodice, rođaka, zavisi od njih potpuno i služi im da oni ispune svoje snove i potrebe.
Ne možemo samo da govorimo o trafikingu i promeni sa jednog mesta boravka na drugo. Ovo što sam navela je takođe zloupotreba žena.
– Kako još vidim moderno ropstvo? Pa tako što vas malo plaćaju za posao koji radite, mnogi nemaju lična dokumenta, jer ste žrtva trafikinga i nemate ih uz sebe, ili vas sele sa jednog mesta na drugo i tako ne znate u kojoj ste državi. Jer ako to nemate, kako možete da potrvrdite odakle ste. Nikoga nije briga tada ko ste.
I ovo postaje sve gore. Pola sveta nema pristup internetu i kao osoba iz te profesije, vidim to kao veliki problem.
- Vi se bavite modernim tehnologijama. Koliko mlade žene znaju da prepoznaju zamke koje se nalaze na internetu?
– To jeste ogroman problem i ja kroz svoje programe i edukaciju žena i devojaka ukazujem gde se sve nalaze zamke koje im postavljaju predatori kroz internet. Mnoge od njih ne znaju šta treba da daju a šta ne od informacija koje se od njih traže na raznim društvenim mrežama, tako da kroz moju obuku one postanu svesne koje sve opasnosti mogu da postoje. Internet jeste i mesto preko kog vrebaju razni oblici trafikinga i seksualnih zloupotreba i na to treba stalno ukazivati i zaštiti se.
Foto: Sowa-media
