Siromaštvo, diskriminacija, nezaposlenost i nasilje najveći su problemi LGBTI zajednice u Srbiji. Dok ljudi koji nisu pripadnici ove zajednice najčešće imaju podršku u svojoj okolini, LGBTI osobe to nemaju – uglavnom su bez porodice kojoj bi se vratili, nemaju zaposlenje a ni podršku sredine u kojoj žive. O svim preprekama sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu za Sowa-media govorio je predstavnik udruženja „Egal“ Stefan Radojković.
- Koji su najveći problemi LGBT zajednice u Srbiji?
Čini se kao da možemo da počnemo od siromaštva i generalno nepovoljne ekonomske situacije. Ako smo aut, pitanje je na koji način i kakav posao možemo da pronađemo. Ponekad imamo sreće i sve bude u najboljem redu. A ponekad je baš nemamo. Ili imamo posao, koji nam je potreban da preživimo, a tamo svakodnevno doživaljavamo šikaniranje ili živimo u svakodnevnom strahu od toga šta će se desiti. To baš utiče i na kvalitet rada, a i na sopstveno vrednovanje. Siromaštvo i ekonomska nesigurnost nas pogađaju kao i sve ostale građane i građanke Srbije, s tim što se ponekad čini da nemamo mnogo izbora. Često nemamo porodice kojima bismo se vratili i koji mogu da nam pomognu, nemamo pravo na zdravstveno osiguranje preko partnera i partnerki. Diskriminacija, isključivanje, odbacivanje od strane primarne porodice i prijatelja, izazovi u vezi sa mentalnim zdravljem zbog celokupne pomenute situacije i nasilje u baš svakom njegovom obliku. Što se tiče zakonskog okvira, trans osobe ostaju gotovo potpuno pravno nevidljive, trans identiteti su i dalje patologizovani, a istopolna partnerstva ni na koji način nisu prepoznata, što ima direktne posledice na svakodnevni život parova i porodica, koje jesu naša realnost.
- Kakva je situaciju u Beogradu a kakva u manjim gradovima?
Uvek izgleda kao da je u Beogradu nešto lakše – veliki grad, lakše možeš da se utopiš u masu, možda niko neće da upire prstom u mene, ne poznaju me ni prve komšije, mogu slobodnije da budem ono što jesam. To i jeste uglavnom tačno. Međutim, izgleda i kao da u Beogradu u drugim većim gradovima ima više nasilje. U stvari, istina je da mi ne znamo pravu sliku, jer je u većim gradovima izvesnije da će neko da prijavi nasilje, nego u manjim sredinama, upravo zbog ovog „upiranja prstom“. Dosadašnje iskustvo je da se LGBTI zajednica u manjim sredinama više „krije“, nemaju dostupne servise, skoro da uopšte nema mesta za okupljanje, manje ima zajedničkog druženja, saradnje… To svakako utiče na kvalitet života, posebno u smislu izolacije i osećaja usamljenosti. Naša iskustva rada kažu da je dosta nasilja i pretnji nasiljem, kao i psihičkog nasilja, koji se slabije prepoznaju i gotovo uopšte ne prijavljuju. Ponekad, baš zbog toga što nismo ekonomski nezavisni ostajemo tamo gde nam nije dobro, ili ne umemo da odemo i da se odbranimo. Ponekad ipak odlazimo, po svaku cenu, javljaju se iskustva beskućništva i drugi problemi. Češće se javlja u manjim mestima, ali ni u Beogradu toga ne fali.
- Gde ima najviše problema i zašto?
Nasilje ostaje gorući problem zajednice. Govorimo o psihičkom nasilju koje se ponavlja, dobacivanju, šikarniranju, pretnji nasiljem, fizičkom nasilju i seksualnom nasilju ili korektivnom silovanju. Mislim da smo tek počeli da se osnažujemo da govorimo o tome, da zaista vidimo nepoželjne obrasce ponašanja i da pokušavamo da tražimo pomoć da ih se oslobodimo. Da i ne govorimo o tekstovima i komentarima ljudi na društvenim mrežama i ispod tekstova u medijima. Stvarno da ti se život smuči. Pozivaju na linč, govore da smo bolesni, da nas treba „pod mač“ i slično. Normalno da to utiče na sve nas, iako stalno misliš, ma pusti ih, ne obraćaj pažnju.
- Kakva je situacija unutar same LGBT zajednice?
Velike teme za LGBTI zajednicu su to da razumemo različite potrebe i različitost unutar same zajednice, da prihvatimo HIV kao jednu od važnih tema, da se više bavimo svojim mentalnim i seksualnim i reproduktivnim zdravljem. Takođe, važno je da pričamo o nasilju unutar istopolnih partnerskih odnosa, jer se i to dešava, kao i u heteroseksualnim partnerskim odnosima, ali je to sad gotovo dvostruka stigma i još vremena mora da prođe da bi se na pravi način pristupilo ovoj temi.
- Šta su preporuke za popravljanje situacije?
Sa zajednicom mora mnogo da radi. Stalno i strpljivo i dugo. Da budemo snažni, da znamo svoja prava, da možemo da pomognemo i sebi i drugima.
