Studenti četvrte godine na katedri Srpska književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuli su internet peticiju da se u program nastave srpskog jezika u srednjim školama vrati poezija srpske pesnikinje Desanke Maksimović koja je odlukom nadležnih organa nedavno izbačena iz tog programa.
Komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja najnovijom izmenom programa nastave za predmet Srpski jezik i književnost u gimnazijama izbacila je iz programa izbor iz poezije Desanke Maksimović, kao i njenu zbirku Tražim pomilovanje, navode autori peticije.
“Argument komisije jeste da se ‘vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj’”, podsećaju autori peticije.
Komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda srednjoškolskog obrazovanja isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“. To je izazvalo lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima.
Na odluku je reagovala i Zadužbina „Desanka Maksimović“, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović…
Članovi komisije Zavoda su posle reagovanja Zadužbine predložili da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi „na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka“.
“Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta”, rekla je za „Novosti“ upravnica Desankine zadužbine dr Svetlana Šeatović.
Autori peticije navode da su naknadni argumenti komisije Zavoda ponižavajući i da “upravo vanvremenost jeste kvalitet zbirke ‘Tražim pomilovanje’.
“Njena književna vrednost je ogromna i kao takva ona se ne sme isključiti iz programa, ali se ne sme ni svrstati u poetiku srednjeg veka. Ideja da učenici mogu pogrešiti u vrednovanju a priori je ponižavajuća i za učenike i za nastavnike. Učenici su mlada misleća bića, a nastavnici su tu da im dela približe na najbolji mogući način. Naš argument je upravo taj da učenici u tom delu uviđaju književnu vrednost i univerzalnost, te je neoprostiv čin izbacivanja iz programa. Ova zbirka jeste nužna za njihovo osnovno čitalačko iskustvo”, navodi se u peticiji.
Oni podsećaju da je “istorija srpske književnosti veća od bilo kakve komisije, a delo Desanke Maksimović u njoj zauzima izuzetno visoko mesto”.
„Molimo dotičnu komisiju i TRAŽIMO od nje da promeni svoju odluku i vrati pomenute nastavne jedinice, kao i da pri svim narednim izmenama konsultuje univerzitetske stručnjake. Pridružujemo se dr Svetlani Šeatović u uskliku „Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!“ i molimo sve ljude da nas podrže u reagovanju na ovu književnu nepravdu”, navodi se u peticiji.
TRAŽIM POMILOVANJE ZA SEBRA
Tražim pomilovanje
za sebra
što niče i umire kao trava
u zaborav iz zaborava,
za trideset kučica njegovog krompira,
za usukano kukuruza stabaoce,
za dim nad krovom,
za ono gde je, sledeći oče,
pogrešio delom i slovom.
Za sebra uvek verna životu,
za sebra koji sunce voli.
Ako život izda i seva,
i gušteri, sunca uživaci,
i pesnikinja mirisa, zova,
za sebra,
sebar izdati neće,
za sebra koji u povodu
vodi po desetinu
sebara sinova.
