Naučila sam na fotografisanje gužve još od rok koncerata, laktanja sa fotoaparatom, na koji način u metežu uhvatiti ključan momenat, odlučujući trenutak. Ono što me je idejno i vizuelno dirnulo tokom fotografisanja protesta devedesetih jeste akcija Crni flor, od palate Albanije do Slavije, ljudi su držali crni flor protiv rata. – Goranka Matić
U subotu, 22. februara, u galeriji Novembar otvorena je izložba Sećanje i nada posvećena nedavno preminuloj fotografkinji Goranki Matić. Izložba broji preko 200 fotografija političkih manifestacija, građanskih protesta i inicijativa, a uređuju je kustoskinje Una Popović i Mia David.
Prisutnima na otvaranju obratile su se kustoskinje izložbe, Una Petrović i Mia David, i osnivač galerije Novembar Srđan Šaper.
Foto: Marijana Janković
Pisci obično rade romane u ciklusima, ona (Goranka Matić) je imala velike cikluse istorijske i sve ljude koje je ona na neki način fotografisala i smestila u te svoje velike cikluse, su se na neki način i istorijski verifikovali. Kao da svi nismo ni postojali dok to Goranka nije zabeležila i dok to nije objavila. Sećanje i nada ili Pamćenje i nada, imamo dva različita ali bliska naziva. Pamtimo ono što se dogodilo, budućnost je uvek sadržana u prošlosti, prošlost je sadržana u budućnosti, i sećem se Goranke jer je ona bila neko ko je na najlepši način napravio hroniku našeg života. – izjavio je Šaper.
Foto: Marijana Janković
Kustoskinja Una Petrović osvrnula se na proces pripreme nove izložbe, prve nakon smrti Goranke Matić:
Ovo je prva izložba koju radimo bez Gorankinog prisustva, to ne samo da je čudno već daje dodatnu dozu odgovornosti. Ali nosila sam se idejom, s obzirom da imam iskustvo rada sa njom, šta bi ona želela i rekla ovom izložbom kao prilikom u odnosu na društveni kontekst. (Goranka) Nikad ne bi stajala sa strane već bi delovala, proaktivno učestvovala. Dakle i ako ne fizički uvek bi se srcem i osećanjem vodila. I upravo tako, brzo, na osnovu čistog osećaja i doživljaja, srcem i empatijom prema njoj kao aktivistički osvešćenoj osobi napravili smo ovu izložbu.
Foto: Marijana Janković
Goranku Matić (1949-2025) imenujemo kao neprikosnovenu hroničarku vremena jednog naroda, grada, kulture. Od samih početaka, osamdesetih godina prošlog veka, njen rad paralelno se odvijao u domenima novinske, reportažne i umetničke fotografije. Matićeva je završila studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1971. godine bila je stalni saradnik Studentskog kulturnog centra kao jedna od urednica likovnog programa i kustos galerije „Srećna nova umetnost”. Profesionalnu karijeru započela je u časopisu Džuboks, zatim Startu, Svijetu… Njene fotografije izlazile su u gotovo svim vodećim časopisima bivše Jugoslavije. Bila je urednica fotografije u nedeljniku Vreme, u dnevnom listu Politika i na Radio-televiziji Srbije.
Goranka Matić
Foto: Dimitrije Nedeljković
Tokom osamdesetih godina, najznačajniji je njen rad u oblasti rok fotografije, naročito u okviru neformalnog pokreta nazvanog novi talas. Tada nastaju neki od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda. Pored toga, njen fotografski opus sadrži i portrete umetnika, pisaca, reditelja, glumaca ali i političara, snimljenih za izborne i razne druge vrste kampanja. Autorka je brojnih fotografija sa društveno-političkim temama nastalih tokom turbulentnih devedesetih.
Goran Čavajda Čavke na koncertu „Ne računajte na nas“
Foto: Goranka Matić
Predavala je na Fakultetu političkih nauka i Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Prva je žena fotograf član foto-sekcije ULUPUDS-a. Tokom svoje umetničke karijere učestvovala je na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Reprezentativnu retrospektivu njenog opusa organizovao je Muzej savremene umetnosti u Beogradu 2021. godine. Dobitnica je nekoliko nagrada iz oblasti novinarstva i umetnosti, kao i priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
Foto: Marijana Janković
Fotografije korišćene na izložbi i katalogu deo su arhiva Goranke Matić koje je autorka ustupila kustoskinji Uni Popović.
Izložba Sećanje i nada biće otvorena do kraja meseca marta i publika je može pogledati svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20h, subotom od 10 do 18h, odnosno nedeljom od 10 do 14h na adresi Kursulina 22.
