Praznik Šavuot jedan od najlepših praznika u izraelskim poljoprivrednim zajednicama i zadrugama, kibucima i mošavima, izraelskim selima. U Izraelu se proslavlja samo jedan dan i to je nacionalni praznik, dok svetkovina u jevrejskim zajednicama u dijaspori traje dva dana.
U doslovnom prevodu sa hebrejskog jezika “šavout” znači nedelja, sedmica, pa se tako praznik sedmica Šavout slavi po isteku sedme nedelje posle jevrejskog praznika Pesah. Stoga praznik nije svake godine istog datuma, a ove godine proslava se organizuje od 28. do 30. maja.
U biblijskoj kulturi, kada je jevrejsko društvo bilo poljoprivredno i pretežno skoncentrisano na Hram, Šavuot je bio poznat kao “praznik prvih plodova“ (Chag HaBikurim) i “praznik nedelja” (Chag HaShavuot). To je bio poljoprivredni festival koji je trebalo da se traje sedam nedelja, tačnije do kraja žetve (Chag HaKacir).
Nakon uništenja Hrama, jevrejsko društvo koje je do tada bilo temeljeno na Hramu biblijskog perioda zamenjeno je rabinskim društvom koje je isticalo proučavanje Tore. Tada se javila potreba da se praznik prekomponuje pa je u tom period postepeno postao „praznik davanja Tore“(Chag Matan Tora), zasnovan na biblijskom pominjanju Izraelaca koji se okupljaju na planini Sinaj kako bi primili Toru i 10 božjih zapovesti.
Vekovima posle uništenja Hrama, „Praznik davanja Tore“ bio je glavni pokretač festivala, uprkos tome što njegov prethodni naziv služi kao podsetnik na biblijsku kulturu usredsređenu na poljoprivredu i Hram.
Kićenjem kuća i sinagoga cvećem i plodovima zemlje Jevreji u Izraelu i širom sveta obeležavaju Šavuot kao jedan od tri najveća praznika (Pesah, Šavuot, Sukot). Kako se jevrejski praznici slave po jevrejskom kalendaru koji je kombinacija lunarnog i solarnog računanja vremena, proslava Šavuota nije svake godine istog datuma a ove godine se slavi od 28. do 30. maja.
Deca na Šavuot ne idu u školu, a skoro sve ustanove i preduzeća su zatvoreni. Za trpezom su mlečni proizvodi, a u svakoj kući se nalaze plodovi koji rastu na zemlji i drveću.
Poljoprivredne zadruge tipa kibuca i mošava su idealne za ovakvu proslavu i predstavljaju najbolje mesto da se osete prave vibracije praznika.
Kod nas u kibucu, koji se nalazi u samom pojasu Gaze, slavlje se organizuje na velikom travnjaku ispred centralnog restorana. Pripreme počinju mnogo ranije od strane komisije u kibucima ili mošavima koje su nadležne za osmišljavanje i organizovanje praznika.
Svaka svečanost zahteva i angažovanje velikog broja volontera iz kibuca koji pomažu kako bi doprineli kulturnom životu zajednice. Gotovo da nema osobe koja nema neko zaduženje i ne učestvuje u dešavanjima pre i tokom svetkovine, a to je najlepši deo praznika u kibucima.
Veče pre glavnog događaja organizuje se zajednička večera članova kibuca sa njihovim gostima. Na trpezi su mnogobrojni mlečni proizvodi, salate i voće koje po porodičnim receptima spremaju članovi kibuca kod svojih kuća. U toku večeri najčešće se organizuje kulturno-umetnički program.
Jutro posle zajedničke večere počinje glavno dešavanje u okviru kojeg sve privredne grane kibuca pripremaju izložbe svojih noviteta. Neki privrednici, na primer, izlažu najnovije traktore ili kombajne, kojima pred publikom izvode maštovite manevre.
U našem kibucu posluje fabrika koja proizvodi panele i hlorinatore koja ih takođe predstavlja piblici tokom izložbe. Tu su i najnoviji sistemi za navodnjavanje, raznorazne uslužne delatnosti predstavljaju svoju tehniku i dostignuća.
Kako u sklopu kibuca imamo i zoološki vrt na veliku radost dece ali i odraslih, životinje zauzimaju poseban deo na izložbi. Sve je organizovano kao veliki etno seoski sajam. Sekretari i direktori kibuca predstavljaju dostignuća i planove za narednu sezonu. Na centralnoj bini izvode se narodne igre i dečje pesme.
Svim zainteresovanima omogućen je izlazak na polje kako bi prisustvovali žetvi pšenice. Održavaju se razne takmičarske igre – natezanje konopca, karate festival, itd. Celoj zajednici i posetiocima se predstavljaju novorodjene bebe, koje ta ista zajednica daruje.
Tokom praznika izražen je osećaj zajedništva, koji je prisutan kod svih članova kibuca. Kao neko ko živi blizu 30 godina u ovom kibucu vrlo sam ponosan i srećan što smo moja porodica i ja deo jedne veće porodice koju čine svi članovi kibuca.
Autor: Goran Mekić
