Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasunuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, i udruže se u zadrugu.
Povratnicima budućim pčelarima iz ovog tela savetuju da primene savremene tehnologije, viši stepen prerade u pčelarstvu i korišćenje opreme. Nacionalni tim za preporod sela Srbije navodi da će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, i za očuvanje pčelinjeg fonda.
Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo, navodi se u saopštenju i dodaje da će Nacionalni tim organizovati stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.
Održivi razvoj pčelarstva siguran je i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja, jer je proizvodnja meda zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti, pčelarstvo je povoljno za oba pola i ljude različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi s blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina, navodi se u saopštenju.
U Srbiji ima oko 850.000 košnica u pčelinjacima, a prema nekim podacima, ukupno je 1,1 milion košnica – dok je registrovanih pčelara oko 15.000, a pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava.
Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega su po trećinu bagremov i suncokretov med, a prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda, navodi se u saopštenju.
Kao dobar primer navodi se pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu. Ova zadruga je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremenije mašine za pčelarstvo i primenjuje najsavremenije tehnološke metode. Kao uspešne, ističu i pčelarske zadruge „Bi kuper“ iz Merošine, „Plan B“ iz Batočine, „Homolje med“ iz Žagubice i „Zaplanjsku maticu“ iz Gadžinog hana.
Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije, jer pčele svake godine oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra, rekao je profesor Mića Mladenović.
