U Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku, 15. aprila, otvorena je izložba „Heroine – Spomen-zbirka Pavla Beljanskog“, realizovana u saradnji sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog iz Novog Sada. Postavka, posvećena sedam velikih umetnica iz kolekcije slavnog jugoslovenskog diplomate i kolekcionara, deo je šireg programa promocije ženskog umetničkog nasleđa i biće otvorena do 15. juna 2025. godine.
Izložba je nastala kao produžetak inicijative započete tokom 2022. godine, kada je Novi Sad nosio titulu Evropske prestonice kulture. U okviru tematske programske celine „Heroine“, pažnja je usmerena na sedam umetnica čija dela čine čak četvrtinu Spomen-zbirke: Nadežda Petrović, Zora Petrović, Ljubica Sokić, Milica Zorić, Vidosava Kovačević, Lisa Križanić i Leposava St. Pavlović.
Pored umetničkih dela, posetioci imaju priliku da pogledaju i video-prezentacije, pisma, fotografije, razglednice i dokumenta koja pružaju uvid u živote i stvaralaštvo ovih umetnica. Dodatnu vrednost izložbi daju i poređenja sa savremenim umetnicama iz Novog Sada – M.A. Monikom Sigeti, dr umetnosti Jelenom Vladušić, Jelenom Janev, Jelenom Kovačević Vorgučin, Milicom Dukić, Zoricom Čolić i Draganom B. Stevanović – kroz video segment „Identifikacije: suptilnost i surovost“.
Izložbu su svečano otvorili direktor galerije Branko Ćalović, autorka izložbe iz Spomen-zbirke Milana Kvas i kustoskinje Dankа Belić i Katarina Simeunović. Izložba predstavlja svojevrsni omaž umetnicama koje su, kako je istaknuto, heroinama srpske umetnosti 20. veka, ne samo zbog svojih estetskih vrednosti već i zbog borbe za priznanje u društvu dominiranom muškim autorima.
„Kada je Pavle Beljanski birao njihova dela, ova imena nisu bila široko priznata. Ipak, njegova kolekcija danas svedoči o izuzetnoj pronicljivosti i senzibilitetu za umetnički izraz žena koje su oblikovale modernu umetnost“, naglasila je Milana Kvas.
Danka Belić podvukla je važnost ovakvih inicijativa koje ispravljaju istorijsku nepravdu prema umetnicama:
„Ova izložba je snažan doprinos vidljivosti ženskog umetničkog stvaralaštva, prikazujući borbu umetnica za sopstveni izraz i mesto na umetničkoj sceni u vremenu koje im nije bilo naklonjeno.“
Katarina Simeunović osvrnula se i na savremeni kontekst izložbe:
„Žene su bile i ostale heroine, ne samo na slikarskom platnu, već i u svakodnevnoj borbi za jednakost. Ova izložba podseća na tu borbu i doprinos koji su umetnice dale istoriji umetnosti, ali i društvu u celini.“
U postavci se nalaze i dela iz same Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ – prvenstveno radovi Nadežde Petrović, ali i Kovačevićeve, Sokić i Pavlovićeve – čime se dodatno naglašava zajednička misija dve ustanove u očuvanju i promociji ženskog kulturnog nasleđa.
