Izvršna direktorka “UN Women”, Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, Phumzile Mlambo-Ngcuka ukazala je na veliku i višestruku ugroženost žena u pandemiji virusa Covid-19 i pozvala vlade svih zemalja da prepoznaju ogroman doprinos koji žene daju u teškim situacijama.
Globalno, 70 odsto žena radi u zdravstvenom i socijalnom sektoru zbog čega su višestruko izložene infekciji i negativnim posledicama pandemije. “Dok svetske berze padaju, škole i univerziteti se zatvaraju, kod kuće pravimo zalihe, a naši domovi postaju prostor u kojem je dodatni pritisak, jasno je da je u pitanju zdravlje i mnogo više od toga. Ova pandemija predstavlja veliki šok za naša društva i ekonomiju, ali nam otkriva i slabosti naših poslovnih i privatnih odnosa koji funkcionišu samo kada žene u njima imaju višestruke i neplaćene uloge“, kazala je Mlambo-Ngcuka u autorskom tekstu objavljenom na unwomen.org.
Pored toga što u ovakvoj situaciji žene rade od kuće, one se i dalje najčešće brinu o deci i starijim članovima domaćinstva, ali i o samom domaćinstvu, obavljajući do tri puta više neplaćenog kućnog rada nego muškarci. S obzirom na propisane mere samoizolacije i karantin, u domaćinstvima raste rizik od porodičnog nasilja. Takođe, žene i dalje često rade u oblasti sive ekonomije i u vreme krize među prvima ostaju bez posla.
Phumzile Mlambo-Ngcuka ističe: “Potrebne su nam strategije koje će ublažiti krizu i koje će uzeti u obzir zdravstvene i ekonomske posledice pandemije na žene, te jačati njihovu otpornost u kriznim situacijama. Neophodno je da potrebe žena budu ugrađene u kreiranje strategija oporavka, da se njihov glas jasno čuje u donošenju odluka, da budu među prvima kojima će biti pružena pomoć, i da budu dem izgradnje dugoročnih rešenja.“
Ovo je trenutak, kako je navela, u kojem vlade mogu prepoznati snagu doprinosa žena, ali i nesigurne uslove rada kojima su žene izložene. To podrazumijeva fokus na sektore u kojima žene čine većinu radne snage, ali su slabije plaćene – poput žena zaposlenih u ugostiteljstvu; žena koje rade na poslovima čišćenja i održavanja prostora; kasirki; negovateljica; vlasnica malih biznisa; i žena koje rade u oblasti sive ekonomije.
“Covid-19 nam pruža priliku da napravimo radikalne promene koje bi ispravile višegodišnje nejednakosti u različitim poljima života. Tu ima prostora ne samo za podršku izdržljivosti, nego i za oporavak i rast. Molim vlade država, kao i sve davaoce usluga, uključujući i privatni sektor, da iskoriste ovu priliku za planiranje odgovora na Covid-19, i da u potpunosti uzmu u obzir rodnu perspektivu tako što će u proces uključiti eksperte/ice za rodnu ravnopravnost i omogućiti prostor za žene u svim sferama donošenja odluka“. Na primer, potrebno je obezbediti sredstva za sigurne kuće za žene koje napuštaju nasilne veze, i kreirati ekonomske mere za pomoć oblastima privrede u kojima dominiraju žene.
Takođe je potrebno sakupljati podatke razvrstane po polu, kako bi učinak pandemije na muškarce i na žene bio što jasniji, uključujući i različite stope infekcije, ekonomske posledice, nesrazmeran teret rada u oblasti nege, te slučajeve nasilja u porodici i seksualnog nasilja.
“Ovo je trenutak kada treba prepoznati snagu solidarnosti. Ovo je prilika da izgradimo bolje, snažnije, otpornije i ravnopravnije društvo. Ovo je trenutak za smelo određivanje prioriteta. Ukoliko sada napravimo prave korake u kontekstu obnavljanja budućnosti, to će doneti veliko olakšanje i nadu ženama širom sveta u periodu koji dolazi“.
