Ministarstvo kulture izdvojilo je ove godine 463.910.000 dinara za realizaciju projekta „Zaštita i prezentacija manastira Manasija“. Ugovor su 25. avgusta u Despotovcu potpisali ministar kulture Nikola Selaković i iguman manastira, protosinđel Pavle.
Sa sredstvima koja je Ministarstvo kulture prenelo u decembru prošle godine, za konzervaciju, restauraciju i prezentaciju manastirskog kompleksa Manasija u prethodnih devet meseci obezbeđeno je ukupno 553,6 miliona dinara.
Manasija pred najvećom obnovom do sada
Govoreći o značaju ovog projekta, Selaković je Manasiju nazvao „labudovom pesmom“ srpske srednjovekovne kulture, umetnosti i arhitekture, istakavši da će manastir narednu godinu, posvećenu Svetom despotu Stefanu Lazareviću, dočekati u najvećoj obnovi do sada.
„Manasija je ‘labudova pesma’ srpske srednjovekovne kulture, umetnosti i arhitekture, a sledeću godinu, godinu Svetog despota Stefana Lazarevića, dočekaće u velikoj obnovi, najvećoj do sada“, rekao je Selaković.
Ministar je zahvalio na podršci predsedniku Republike, Milošu Vučeviću, kao i Ministarstvu finansija i ministru finansija.
Obnova trpezarije, bedema i kula Manasije
Ovogodišnjih 463,9 miliona dinara biće uloženo u obnovu manastirske trpezarije, koju je Selaković opisao kao najmonumentalniju manastirsku trpezariju Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Srbije.
Sredstva su namenjena i za obnovu i rekonstrukciju bedema i kula Manasije, kao i za nova arheološka istraživanja na delovima lokaliteta koji do sada nisu istraživani.
Reč je o trogodišnjem programu od nacionalnog značaja, u okviru kojeg restauracija, konzervacija i prezentacija Manasije predstavljaju jednu od najvećih investicija u očuvanje srpskog nepokretnog kulturnog nasleđa.
Više od milijardu dinara za Manasiju
Prema najavama Ministarstva kulture, sa sredstvima koja će biti preneta tokom naredne godine, ukupna ulaganja države u Manasiju trebalo bi da dostignu milijardu i 46 miliona dinara.
„Ovo je najveći pojedinačni iznos koji je u neko kulturno dobro na teritoriji Republike Srbije naša država uložila u prethodnih nekoliko decenija“, naglasio je Selaković.
Kako je naveo, razmere sadašnjih ulaganja pokazuje i podatak da je u periodu od 17 godina, do 2025, za Manasiju izdvojeno 34 puta manje sredstava nego što je predviđeno tokom ovog trogodišnjeg programa.
Manasija se priprema za veliki jubilej 2027. godine
Obnova manastirskog kompleksa posebno je značajna zbog 2027. godine, kada će biti obeležena dva velika jubileja – 650 godina od rođenja i 600 godina od smrti Svetog despota Stefana Lazarevića.
Despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih vladara, ali i kao vitez, graditelj, diplomata i pisac.
Njegovo ime neraskidivo je povezano sa Manasijom, njegovom monumentalnom zadužbinom i jednim od najznačajnijih centara srpske kulture u poznom srednjem veku.
Stefan Lazarević iza sebe je ostavio dela „Slovo ljubve“ i „Zapis na kosovskom mramornom stubu“, a njegovo vreme vezuje se i za donošenje Zakona o rudnicima i Statuta Novog Brda.
Velika obnova Manasije tako predstavlja ne samo konzervatorski i građevinski poduhvat, već i pripremu jednog od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i duhovnosti za obeležavanje velikog jubileja njegovog ktitora.
