U Sokobanji je od 3. do 7. jula održana 31. po redu manifestacija „Sveti Jovan Biljober“, jedinstvena svečanost koja spaja lekovito bilje, nauku, tradiciju i narodnu veru u prirodu kao izvor zdravlja i snage. Ponedeljak, 7. jul, dan Svetog Jovana Krstitelja, poznat u narodu kao Sveti Jovan Biljober, bio je centralni i završni dan ove lepe manifestacije. Uprkos ekstremno visokim temperaturama koje su dostizale 40 stepeni, Sokobanja je još jednom potvrdila svoju ulogu domaćina najveće biljne svetkovine u ovom delu Srbije.
U ranim jutarnjim satima organizovan je uspon na Šiljak, najviši vrh Rtnja, koji je i ovog puta bio izazov, ali i inspiracija za sve učesnike. I pored vrućine, tridesetak najupornijih planinara osvojilo je vrh. Nakon povratka, zajedno sa ostalim posetiocima, učestvovali su u Kvizu znanja o lekovitom bilju, održanom u podnožju planine. Učesnici su pokazivali znanje o biljkama koje su tokom prethodnih dana upoznavali na terenskim izletima i predavanjima. U duhu fer nadmetanja i edukacije, izdvojili su se najbolji: Prvo mesto osvojila je Nevena Lakić, drugo mesto Marko Stevanović, a treće Julijana Stanojević.
Uveče je održana svečana završnica u amfiteatru Zavičajnog muzeja, kojoj je prethodila parada princeza biljarica centrom Sokobanje. U svečanim nošnjama i okićene biljem, devojčice i devojke izazvale su oduševljenje okupljenih prolaznika.
Potom je usledio izbor Princeze Biljarice, koji se odvija na jedinstven način – učesnice nasumično izvlače koverte sa poljskim cvećem, a biljka koju izvuku određuje ko će poneti titulu. Princeza Biljarica 2025 postala je Amelija Stanojević, Prva pratilja – Lola Milosavljević, a Druga pratilja – Dunja Gmitrović.
Iako je takmičenje u pletenju Ivanjdanskih venčića jedno od najlepših segmenata večeri, ove godine bilo je simbolično – zbog suše i sunca ispletena su samo tri venčića, i to od suvog cveća. Najlepši venčić ispela je Ana Goljević, drugo mesto osvojila Vera Simić, a treće Nevena Vlajić Lakić.
Veče je zatvorio nastup KUD-a „Soko“, čiji su mlađi ansambli izveli igre iz raznih krajeva Srbije, donoseći radost, ritam i emociju.
Ove godine manifestacija je trajala pet dana i počela je Sajmom lekovitog bilja, meda i zdrave hrane na mermernom šetalištu, gde su proizvođači iz cele Srbije izlagali i promovisali svoje proizvode posetiocima Sokobanje, nudeći sve od čajeva, melema, tinktura i pčelinjih proizvoda, do prirodne kozmetike i rukotvorina.
Tokom narednih dana, organizatori – TO Sokobanja, Udruženje za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“ i preduzeće „Adonis“, uz podršku Kulturnog centra „Sokobaja“, pripremili su izlete za učesnike edukativnog seminara. Između ostalog, u petak su učesnici obišli Ozren i Devicu, u subotu Sesalačku pećinu, a u nedelju Javor i Veliku Poricu, uz stručno vođenje i upoznavanje raznovrsne flore sokobanjske kotline.
U maloj sali stare škole svakog dana u 18 časova održavana su stručna predavanja. Učestvovali su najeminentniji stručnjaci iz botanike, farmacije i zaštite prirode, uključujući predstavnike Instituta za botaniku, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Farmaceutskog fakulteta iz Beograda. Veliki deo seminara odvijao se direktno u prirodi, gde su učesnici učili o biljkama, njihovom staništu i lekovitosti.
Jedan od vodiča, Branko Jotić, istakao je:
„Srbija je centar biodiverziteta, ali Rtanj posebno odskače. Njegova krečnjačka podloga i raznolik teren čine da ovde imamo izuzetno bogatu floru. Ljudi ovde uče ne samo o lekovitim biljkama, već i o retkim vrstama koje se sreću samo u ovom delu Srbije.“
Jotić je dodao:
„Pronašli smo biljku za koju smatramo da bi trebalo da bude u Crvenoj knjizi flore Srbije. Ne mogu još da otkrijem o kojoj je tačno reč, ali se nalazi u visinama blizu samog vrha. To pokazuje koliko Rtanj krije prirodne dragocenosti koje treba zaštititi.“
Takođe je upozorio:
„Rtanjska metvica se prekomerno bere u pogrešno vreme, što je dovelo do smanjenja njene populacije. Bilje se mora brati pravilno – u pravo vreme i u ograničenim količinama, jer u suprotnom ugrožavamo celu biljnu zajednicu.“
Direktor TO Sokobanja, Ljubinko Milenković, podsetio je na tradiciju Ivanjdanskog venčića:
„Venčić mora da ima najmanje sedam različitih biljaka – hajdučku travu, ruzmarin, vranilovu travu, Ivanjsko cveće, i po mogućstvu jednu crvenu ružu, koja simbolizuje ljubav. Taj venčić se stavlja na ulazna vrata doma i veruje se da štiti ukućane tokom cele godine.“
Trideset prva manifestacija „Sveti Jovan Biljober“ bila je više od događaja – svedočanstvo o moći prirode da ujedini ljude, podseti ih na korene i nauči poštovanju onoga što raste tiho, a leči snažno.
Tekst preuzet sa: Banjski žurnal
